Sinoć je brutalno pretučen novinar BNTV-a Vladimir Kovačević.Vraćao se kući sa posla i maskirani psi su ga palicama, ciljano po glavi udarali do krvi. Dok nije pao na zemlju. Psi koji laju ujedaju. Problem je ozbiljan, mnogo ozbiljniji nego što ljudi misle.
Napujdavanje kerova
Sistem u kome živimo, partokratska tiranija, stvorio je ubilački nagon u pasa. Jer nije slučajno. Jer nije tek tako da se novinarima prijeti smrću, da bude ubijen mladić David Dragičević, da bude pretučen aktivista Stefan Blagić, da čovjek ispali zolju na zgradu, da pijanac puca put Ferhadije…I to sve u jednom kišovitom ljetu.
Ne zaboravite, ovu klimu stvara Milorad Dodik i njegovi povampireni kerberi. Oni su ti koji direktno aminuju pse da grizu, napadaju, čereče i ubijaju. Dvonožni su to psi, nose fantomke, koriste okrilje noći i mraka i imaju nevjerovatnu prednost, nekažnjeno izlaze iz mraka.
No, nije samo do kerova. Kerovi su tek nanjušili krv, tek su aportirali na mig ovog režima, ovih licemjernih ala, koji godinama doslovno jebu majku novinarima, istjeruju ih sa pressica, žele, ako ništa, male srčane udare pojedinim predstavnicima sedme sile, seksistički se iživljavaju nad novinarakama, pa onda na jutro dolaze da posjete Vladimira, pretučenog u bolnici. Pogađate, ovaj režim se i oficijelno zove Milorad Dodik.
I Vladimir Kovačević je u ranama na hirurgiji postupio najtrezvenije, rekao je da je Dodik odgovoran za ove i slične napade i odbio se fotografisati sa vlasnikom Republike Srpske.
Ko piše svašta, biće pretučen jašta!
No, mnogo zanimljiv je bio Bajin odgovor. On je lakonski, šeretski, zborovski ukazao pretučenom novinaru da i «novinari svašta pišu».
Pa, dabome, gospodine Predsjedniče, da svašta pišu!
To je posao novinara, koji svoje ljudske stavove usklađuje sa realnošću i novinarskom profesijom. Ne mogu baš svi biti ulizice, dupeuvlakači koji mantraju kako je Republika Srpska bolji dio BiH. Ne može baš svako biti hodajući mediokritet koji nosi mikrofon klimoglavi na Dodikove i Željkine nebuloze, dok mu guzicu zapire budžetski novac.
Eto, Vladimir Kovačević nije takav novinar. On govori i piše ono što misli! A posao države ili barem entiteta u čiju se državnost Dodik zaklinje i jeste da štiti drugo mišljenje, da obezbijedi sva prava onima koji «svašta pišu», da nastave «svašta pisati». Jer, to ako se ne obezbijedi Republika Srpska će zaista ličiti na rusku gubernijicu. A u ruskoj gubernijici ovakvi kao Vladimir idu u zatvor i predsjednik im se ne izvinjava, niti ih posjećuje. Biće da je to vlažni Dodikov san, ali valjda nismo još došli do faze otvorenog lova na «svaštopisce».
Ono do čega smo došli i od čega je nastradao novinar Vladimir Kovačević jesu ugrizi bijesnih pasa, koji raspomamljeni predizbornom retorikom špartaju Banjalukom i ostalim gradovima Republike Srpske i poput Hitlerovih jurišnika preuzimaju pravdu u svoje ruke i palice. Preciznije, viđenje pravde. Još preciznije, pravdu kako je doživljava režim, ali je kroz institucije ne može sprovesti.
Ali ima gore od ovoga. Javno mnijenje poprilično isprane glave i izblajhanog mozga odavno u svim anketama govori, ili preciznije reži na novinare i smatra kako ih treba «s vremena na vrijeme i istući.»
I nisu to neke bogznakako stare ankete. Samo što rezultate istih, poslovično, vlasti nisu zarezivale niti pet posto. Pa će biti obaveza ispratiti istragu oko premlaćivanja Vladimira Kovačevića.
Naše je lice krvavo
Bilo bi dobro postaviti odmah nekoliko pitanja:
-Da li je i kako izvršen sinoć uviđaj?
-Postoje li indicije da je Vladimir Kovačević baš toliko slobodan čovjek, pošto niti njegovi nabliži, niti on nisu dobili obezbjeđenje nakon napada?
-Da li se ovaj slučaj tretira kao pokušaj ubistva?
Naravno, nebrojeno je pitanja koja nastaju na teritoriji prava pojedinca, još uže prava na izvršenje radnog zadatka i najuže, prava novinara. Ali, sva ova pitanja ne vode raspetljavanju Gordijevog čvora, koji je Vlast na čelu sa Miloradom Dodikom plela dvije decenije, a sada je o njega okačen čitav sistem.
Drage kolege, dobro pogledajte ovo lice! Ovo je lice bh. novinarstva danas. Krvavo, nezaštićeno, pretučeno i obespravljeno. Ali, pošteno i sa dignitetom. Drage kolege, ovo doslovno možete biti vi koliko sutra. Drage kolege, borba za prava ovog čovjeka je u najbukvalnijem smislu borba za sve nas. Drage kolege, Vladimir Kovačević je kriv jedino i isključivo zato što je NOVINAR i zato što se petlja u svoj posao!
U društvu u kojem svakovrsna fukara poziva sa pozicije moći na linč novinara, u društvu koje smatra da je “dobro tu i tamo istući novinara”, u društvu u kojem se poslodavci prema novinarima odnose kao robovlasnici, a kolege kao brat Brut, ovo se, nažalost, moralo desiti.
Ko ne osudi ovo zlo, ko se ne bori protiv bagre, saučesnik je. Nema više zajebancije!
I da, psi su pušteni, laju i ujedaju. Neće vas mimoići ako im se ukaže prilika i ako imaju naredbu od gazde. Nemaju oni milosti, niti empatije poput četvoronožnih najboljih prijatelja ljudskih. Ovo je opasna podvrsta, hranjena, uzgajana i dresirana u strogom režimu od dvije decenije.
Noćas su došli po Vladu i pokušali ga ubiti. Sljedeći možeš biti ti!