Agata Kristi je engleska književnica koja je
najpoznatija po svojim kriminalističkim romanima. Zbog toga su je mnogi
nazivali “kraljicom zločina” i “kraljicom misterije”, piše Biografija.org.
Rođena je 15. septembra 1890. godine u Torkiju u Engleskoj. Njena dela kao što su kao što su Ubistvo u Orijent ekspresu i Misterija plavog voza, pozicionirali su je visoko na lestvici najprodavanijih autora u istoriji.
U svojoj 56 godina dugoj karijeri napisala je oko 70 kriminalističkih romana i 165 kratkih kriminalističkih priča. Takođe, napisala je više pozorišnih komada od kojih je najpoznatija drama Mišolovka, koja je u pozorištu u Londonu odigrana više od 25.000 puta i jedna je od najigranijih drama u istoriji. Pisala je i ljubavne romane, ali i memoare. Njena dela prevedena su na 50 jezika kako bi knjige bile dostupne čitocima širom sveta.
Agata Kristi je objavila svoj prvi roman 1920. godine. Reč je o romanu Tajanstveni događaj u Stajlsu. Ovaj
roman je nagovestio da će Agata postati jedan od najpoznatijih autora
misterija u istoriji. Posle su se nizali romani kao što su Ubistvo u Vikarijatu, Partneri u zločinu i Tužni čempres. Prodala je dve milijarde kopija svojih dela.
Iako je najpoznatija kao autor kriminalističkih romana, bila je i priznati autor predstava i ljubavnih romana.
Detinjstvo
Agata Kristi je rođena kao Agata Meri Klarisa Miler u jugozapadnom delu Engleske. Njen otac zvao se Frederik Alve Miler, a majka Klarisa Margaret Miler.
Sa samo 11 godina, Agata je ostala bez oca koji je radio kao samostalni
preduzetnik na berzi. Frederik i Klarisa osim Agate imali su još dvoje dece – sina Luja i ćerku Margaret.
Agata Kristi, fotografija iz dvadesetih godina prošlog vekafoto: Profimedia
Agata je bila najmlađe dete u porodici. Porodica Miler je bila hrišćanska. Ipak Agata, kao i Luj i Margaret, verovali su da je njihova majka vidovita i da poseduje paranormalne moći. Majka je Agatu školovala kod kuće i ohrabrivala je da piše, dok su njeni brat i sestra pohađali školu. Kao dete Agata je volela igre fantazije i stvaranje likova.
Kada je imala 16 godina preselila se u Pariz kako
bi studirala pevanje i klavir. Tamo je provela dve godine i iako je
bila vrlo uspešna u muzici, nije nastavila karijeru u tom pravcu jer je
bila veoma stidljiva.
Slava, ljubav i problemi
Udala se 1914. godine za pukovnika Arčibalda Kristija koji je bio pilot u Kraljevskom vazduhoplovnom korpusu.
Agata je sa Arčibaldom imala ćerku Rozalind. Tokom Prvog svetskog rata radila je kao medicinska sestra i
ovaj poziv je smatrala jedim od najhumanijih na svetu. U Drugom
svetskom ratu radila je i u apoteci i tu se upoznala sa delovanjem
lekova. Kasnije su se veoma često motivi iz ovog posla pojavljivali i u njenim kriminalističkim romanima kao što je na primer trovanje.
Svoju prvu knjigu Tajanstveni događaj u Stajlsu koju je objavila 1920. godine bazirala je na ubistvu bogate naslednice. Tada je čitaocima predstavljen jedan od Agatinih omiljenih likova – belgijski detektiv Herkul Poaro. Za svoj prvi roman Agata je godinama tražila izdavača. Agata je 1926. godine objavila knjigu Ubistvo Rodžera Akrojda, a reč je o bestseleru koji je kasnije okarakterisan kao klasik žanra i jedan je od omiljenih Agatinih romana. Iste godine Agata Kristi se suočila sa velikim problemima jer joj je te godine umrla majka, a njen muž joj je saopštio da je u vezi sa drugom ženom.
Usled šoka zbog tih otkrića, Agata je nestala, da bi je vlasti posle 11 dana našle u hotelu Herogejt prijavljenu pod imenom ljubavnice njenog muža.
Kasnije su bile razne spekulacije da li je to uradila zbog marketinga ili je zaista doživela, kako je rekla, amneziju zbog šoka. Kristijeva se oporavila i razvela od Arčibalda 1928. godine. Dve godine kasnije udala se za profesora arheologije Maksa Malovana koji je bio 14 godina mlađi od nje. Sa Malovanom Agata je putovala na nekoliko ekspedicija kojih se priseća u memoarima pod nazivom Hajde, reci mi kako živiš. Ova putovanja na Bliski Istok poslužila su joj kao inspiracija i u njenim drugim romanima.
Zanimljivo, kada se Agata udala za Maksa on je radio sa jednim veoma priznatim i poznatim arheologom. Međutim, supruga ovog arheologa nikako nije volela Agatu pa nije dozvoljavala da ona boravi u arheološkom kampu.
Tako je Maks morao da putuje vozom kako bi video svoju suprugu. Tada je Agata napisala roman Ubistvo u Mesopotamiji koje govori o ubistvu žene arheologa koja je ubijena topuzom. Posle toga arheološki par se povukao i više ikada nisu sarađivali sa Maksom Malovanom.
Agata je sa Maksom živela skladno. Imali su mnogo zajedničkih
interesovanja. Oboje su u svojim profesijama dobili najviša priznanja
zahvaljujući ličnim zaslugama, što je vrlo retko za parove. Nisu imali dece, a fokusirali su se na svoje karijere. Posle venčanja sa Malovanom objavila je u knjigu Ubistvo u Vikarijatu koja je postala još jedan klasik i čitaocima predstavila gospođicu Džejn Marpl.
Pozne godine
Dela Agate Kristi prodata su u više od dve milijarde primeraka. Iako je napisala ljubavne romane kao što su Nezavršeni portret i Ćerka je ćerka pod imenom Meri Vest Makot, Agatin uspeh kao autora detektivskih romana joj je doneo titule kao što su kraljica zločina i kraljica misterije.
Može se smatrati i kraljicom svih žanrova zato što je ona jedan od
najprodavanijih pisaca u istoriji sa preko dve milijarde primeraka
njenih dela koja su prodavana širom sveta.
Agata Kristifoto: Profimedia
Nekoliko njenih dela pretočeno je u popularne filmove, a Kristijeva je proglašena Damom 1971. godine. Poslednji put se pojavljuje u javnosti 1974. godine na premijeri predstave Ubistvo u Orjent ekspresu. Inače, smatra se da je ovo delo nastalo jer je Agata uvek koristila prevoz u “Orijent ekspresu”, pa je odlučila da upravo ovog prevoznika iskoristi kao inspiraciju za jedno svoje delo.
Agata je umrla prirodnom smrću 12. januara 1976. godine u svom porodičnom domu u Volingfordu, u 86. godini. Godinu dana posle agatine smrti Maks Malovan se ponovo oženio i to svojom koleginicom sa arheologije.
Iako su i pred kraj Agatinog života kolale priče da je Maks u vezi sa ovom ženom, bračni par se nije obazirao na to i nikada nije dokazano da je Maks zaista prevario Agatu. Maks je umro godinu dana posle ove ženidbe.
Danas je svim obožavaocima Agate Kristi dostupno iznajmljivanje
njenog doma, kako bi mogli da vide kako je nekada živela njihova
omiljena književnica. Tu su još uvek sve stare stvari, namštaj, pa čak i
klavir koji je Agata svirala.
Svu svoju imovinu, kao i pravo na autorski rad, Agata je ostavili jedinoj ćerki Rozalind, koja je umrla 2004. godine. Danas sva prava ima Agatin unuk Matju Pričard.