Srbijo, tvoji vaterpolisti imaju muda da u lice kažu Vučiću ono što građanima leži na duši! Ne, ipak nemaju.
Poznato je da Poglavnik nije ljubitelj vaterpola, zato što su vaterpolisti nepredvidljivi, razuzdani i divlji elemnti rušenja stabilnosti države. Jednom prilikom se jedan od njih javno izokola požalio na uslove za trening koji vladaju u Srbiji, što je paranoidnom psihopati koji upravlja zemljom više nego dovoljno da vaterpoliste svrsta u zaverenike, a nama da poverujemo kako je to zaista tako.
Kad su pobedili u finalu, skakao sam do plafona, prskao sam pivom po dnevnoj sobi i pevao „Bože pravde“. Zezam se, nisam ni gledao finale, bilo nešto mnogo kasno, a ujutru, kad sam video da je Srbija postala šampion Evrope, proslavio sam to stavljanjem srpske zastavice u ćošak od profilne slike na fejsbuku, pre svega zato što sam isto tako stavio hrvatsku pred finale mondiljala.
Trajanje zastavice na mojoj profilnoj slici ograničio sam na jedan dan, zato što sam znao da će vaterpolisti doći u Beograd, sastati se sa Poglavnikom, posle čega ću ih mnogo manje voleti nego pre. I zaista, ni tri sata otkako je fejsbuk skinuo srpsku zastavicu sa moje slike, okrećući kanale, na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, eto direktnog prenosa Vučića sa vaterpolistima. Zadrigli, izbečeni, znojavi Vučič, ludačkog pogleda iza naočara, govori kao na sahrani.
Teškim glasom, sporim rečima, on hvali vaterpoliste, priča najlepše stvari o njima, tonom kojim se nekom pruža saučešće. Iza njega, vidi se leva polovina selektora Savića, nadrkanog, znoji mu probija kroz majicu. Dejan Savić. Čovek od koga je opoziciona Srbija očkivala, šta tačno? Da skoči Vučiću na leđa i uhvati ga u „kragnu“? Da mu polomi cvikere? Ili, u najmanju ruku, da ga uhvati za vrat, obori na patos i urlikne: „Šta to radiš od ove zemlje, mamicu ti ludu jebem!?“
Ništa od ekscesa, mada bi se diplomatskim načinom razmišljanja, moglo protumačiti kao eksces to što selektor nije želeo javno da se obrati sumanutom Poglavniku. Onda je, međutim, na red došao veseli govor Filipa Filipovića, kapitena reprezentacije, posle čega se na Poglavnikovom licu konačno ukazao i osmeh („Dobro je, nije me oterao u pizdu materinu, a imao je lepu šansu“).
Tad sam promenio kanal i uknjižio i vaterpoliste u red jajara, koji u tim situacijama najverovatnije dožive unutrašnji brzinski pregled situacije u našem društvu, iskalkulišu kakva je većina stanovništva, zadruga, parovi, Kija Kockar, Sloba Radanović, Jelena Marjanović, te zaključe da, ruku na srce, oni za tu većinu i igraju i šta ima sad tu da talasaju, kad već niko drugi ne talasa. Dobro je, barem mu nisu dali kapicu, kao što su mu one pičke fudbalerske dale dres.
To sam mislio naredna dva sata, dok na telefonu nisam naleteo na vest u kojoj je stajalo kako su vaterpolisti mahnitom srpskom pokvarenjačkom predsedniku, vođi ozloglašene bande pljačkaša, ubica, dilera i prevaranata, poklonili kapitensku kapicu, sa svojim autogramima. Koji govnarčići. Da li je gore dati monstrumu dres pre fudbalskog prvenstva ili je gore dati mu kapicu po osvojenom šampionatu? Ono što je sigurno, ubuduće ima mnogo teže da im ide na šampionatima, jer tako karmički prolazi svaki sportista koji se Vučiću uvlači u dupe (setite se Španovićkinog skoka sa odlepljenim takmičarskim brojem i uspeha Krstajićevih fudbalskih baba).
Dobili su i oni nešto zauzvrat – svaki po dvadeset soma evra nekada našeg novca, a sad opljačkanog plena vladajuće bande. Dobili su i doček na balkonu Gradske skupštine, mesta u kome se ubija Beograd, a zamalo da dobiju i cimerku na balkonu, Olgu Danilović, koja je osvojila ATP turnir u Moskvi. Prema sumanutim naprednjačkim planovima, prvo mesto u Evropi u vaterpolu i stoto mesto na WTA listi bili bi proslavljeni na istom mestu i na isti način, da ih mlada teniserka nije na fin način odjebala.
Eto tako su, deco draga, vaterpolisti prešli na tamnu stranu. Doduše, jebeš vaterpoliste. Previše smo očekivali od njih. Pa, i ministar sporta je bio jebeni vaterpolista, isto bio šampion, zna se s evropskim šampionima, tapšu se po ramenima. Pa, i Šapić je bio vaterpolista, bio najbolji na svetu, a sad mora da pravi lažni opoicioni blok kako ga Vulić ne bi strpao u zatvor.
Lepo je ovo došlo Poglavniku. Bio je to njegov prvi duel s opozicijom, bez obzira na to što se ispostavilo da nije reč ni o kakvim robin hudovima, već samo o likovima koji dobro barataju loptom u vodi. Svestan šta mu sve leži na crnom kamenu koji predstavlja njegovu dušu, zna da bi svaka teška reč koju bi mu neko od njih uputio, imala smisla. Oni toga ili nisu bili svesni, ili ih je jednostavno bolelo uvo da to rade