Procenjuje se da je 21.000 do 32.000 milijardi dolara privatnog finansijskog bogatstva, neoporezovanog ili premalo oporezovanog, smešteno u tzv. poreske oaze širom sveta, objavila je međunarodna organizacija Mreža poreske pravde (Tax Justice Network).
U izveštaju 'Indeks finansijske tajnosti', pri čijoj su izradi koristili podatke OEBS-a, MMF-a, drugih institucija i vlada, otkrivaju koje zemlje najviše pomažu bogatašima da sakriju svoje milione, a prvo mesto na listi najkorumpiranijih država zauzela je Švajcarska.
“Švajcarska je deda poreskih rajeva u svetu, jedno od najvećih svetskih off-shore finansijskih središta i jedna od najvećih jurisdikcija za čuvanje finansijskih tajni“, stoji u izveštaju Mreže poreske pravde, prenosi Novi list.
Druga je Amerika, treći su Kajmanska ostrva, pa slede Hong Kong i Singapur.
Na šestom mestu je Luksemburg, a iza njega nalaze se Nemačka, Tajvan, Ujedinjeni Arapski Emirati te ostrvo Gernzi.
Srbije i BiH nema na spisku, Hrvatska se plasirala na 79. mestu od 112 zemalja na lestvici, Crna Gora na 99, Makedonija 102, a Slovenija je na 104. mestu.
Zemlje koje su visoko na ovoj lestvici, kako navodi Mreža poreske pravde, obično imaju banke koje svojim klijentima dobro čuvaju tajne i svoje informacije ne žele da dele s nadležnim telima drugih zemalja.
Mreža poreske pravde, koja navodi kako je njihov izveštaj oruđe za razumevanje globalnih tokova novca, a posebno nedopuštenih, ističe kako finansijska tajnost omogućuje celi niz (ne)dela: pronevere, prevare, izbegavanje poreza, mito, pranje novca i mnoga druga. To šteti građanima i bogatih i siromašnih država.
Kao primer bogatih zemalja koje je ovakva praksa dovela u probleme navode se Italija, Grčka i Portugal, koje su danas u dugovima nakon što su im bogataši decenijma izbegavali plaćanje poreza, a državna imovina pljačkala se uz pomoć propisa o off-shore tajnosti.
Najgore u ovoj priči prolazi Afrika. Mreža poreske pravde navodi kako su afričke zemlje od 1970. godine izgubile više od 1.000 milijardi dolara, dok je ukupni iznos svih njihovih dugova oko 200 milijardi dolara. Resursima prebogati kontinent zapravo je najveći svetski kreditor, no korist od toga imaju samo elite njihovih zemalja, a teret snose građani, koji žive lošije nego u drugim delovima sveta.
Za skrivanje novca najodgovornije su bogate države.
“Najvažniji pružatelji finansijske tajnosti za ugrabljenu imovinu u svetu uglavnom nisu mala, palmama obrubljena strva, kako mnogi pretpostavljaju, nego neke od najvećih i najbogatijih država u svetu. Bogate članice OEBS-a i njihovi sateliti glavni su primatelji ili prenosnici tih nezakonitih tokova“, ističe Mreža poreske pravde, međunarodna organizacija koja tajne tokova novca prati već 15 godina, a 'Indeks finansijske tajnosti' počeli su da objavljuju 2009, u jeku finansijske krize
