Slušaj Ivana, nije važno što krpa nađe zakrpu, jer to znači da je imala rupu, pa se potrudila da opet bude u komadu. Tvoje veze su više k'o cediljka za rezance. Puštaju na sve strane. Znaš zašto. Baš zato štampaj ovaj podsetnik u više primeraka i izvuci ga kad zatreba.
Ne ignoriši kakva mu je porodica. Znaš da loše porodične priče sutra prave loše emotivne priče. Nisi doktor za glavu, prestani da menjaš teze i nosiš tuđe breme. Ti mu nisi ni mama ni psihijatar. Kad čuješ da mu je keva psiho, beži glavom bez obzira, pa čak i ako se ljubi tako dobro da počne da ti svićka pred očima. Čak i ako pričaš s njim od 19h do pet ujutru i krivo ti je što moraš da spavaš jer je to čisto gubljenje vremena. Da, beži čak i tada ako čuješ da kao dete nije dobijao dovoljno ljubavi. Glupačo, shvati već jednom da se roditeljska ljubav ne nadoknađuje i da iako si verovala da ima izuzetaka koji pobegnu od tog obrasca, nisi naišla ni na jedan.
Jako važno – mnogo si matora da biraš muškarce koji 10. u mesecu imaju 10 evra do kraja meseca. Ti, koji su se u tridesetim zadovoljili preživljavanjem jer se sve urotilo protiv njih, koji nisu našli svoje mesto pod suncem ili im je prosto dovoljno što su živi, oni koji očekuju da ih celog života guraš, nosiš, usmeravaš, razumeš jer su nesnađeni, oni Ivana neće da se snađu. I ne tupi sada kako je u Srbiji zajebano, jer si za onog stranca, skipera sezonskog, guglala dok ti oči nisu ispale i našla mu prekookeanske ponude za posao. Znaš ti da se ne radi o parama, nego o odsustvu sposobnosti i truda. Prestara si za to.
Ne muvaj ga. Neka muva on tebe. Treba da se trudi i udvara. Treba da ti upali cigaretu bez da ga zamoliš k'o što si onog onda. Treba da te izvede, a ne odmah skemba u kuću.
Komplimenti su ok, poželjni. Reci “hvala” i ne pravi zajebanciju kad ti kaže nešto lepo.
Ne pravi kompromise i ne objašnjavaj mu šta znači biti egal u svemu. Ako mu to nije prirodno, neka nađe zakrpu.
Ajde malo taktičnosti i kad ti se nešto svidi, pohvali ga, oduševi se, pokaži. Znaš šta je rekao onaj dekica na ulici svom prijatelju drugom dekici, pa si se nasmejala – kad bi žene samo znale da je muškarcima najvažnije da ih hvale i bodre, sve bi od njih dobile i nikada ih ne bi varali.
Aman ženo promeni taj strog izraz lica.
Ne nasedaj na priču da do 40. nema ni kuče, ni mače, ni brak, ni dete jer nije našao “srodnu dušu”. Možda je nije našao, ali izvesno je da je tako jer je težak ko crna zemlja ili ima neku ozbiljnu falinku. Tebi Ivana treba neki penušavi talas, dosta je valjanja po zemlji. Ne priliči ti.
Neću da ti pričam ništa o seksu. Znaš ti dobro kako se završilo prošli put kada si najboljoj drugarici obećala da nećeš na prvom sastanku. Važno je da se setiš mnogih situacija. Važno je samo da se setiš i zašto si se udala. Jeste, iz ljubavi, a što si ga zavolela? Ne zaboravi da si se posle razvela dok si se porađala. Sikter Ivana. Opet mešaš lončiće. Nemoj!
I da ne zaboravim najvažnije. Sećaš se zašto nikada nećeš prestati da voliš onog jednog, posebnog? Zato što te je činio boljom nego što jesi. Ne zaboravi to – treba da te čini boljom, i ti njega boljim. Kada to uspeš, bacićeš cediljku. Rezanci mogu da se cede i uz pomoć poklopca.
Pročitajte i Promijenimo tužnu sliku bh. stvarnosti: Pokrenuta inicijativa za prevenciju masovnog napuštanja zemlje