Marija Montesori pripada malom broju pedagoga koji su tokom 20. veka
pomogli napretku načina na koji razmišljamo o vaspitanju dece. Ova
Italijanka poznata je po osmišljavanju kratkih, mudrih i lako pamtljivih
pravila koja svakom roditelju mogu pomoći da podigne srećno i
samopouzdano dete.
Biti roditelj u današnjim vremenima
“izloženosti” naše dece uticajima iz najbliže okoline, veliki je, ali i
najvažniji zadatak. Misli Marije Montesori usmerene roditeljima i
njihovom pristupu u vaspitanju dece pretpostavljaju da su sva deca za
vaspitanje prema montesori metodi, ali ne i svi roditelji.
Naime,
roditelji koji ne poštuju detetov interes, oni koji sve za svoju decu
unapred isplaniraju, a neki i odrade, koji ne dopuštaju da se dete samo
uz njihovu pomoć razvije, ti roditelji poništavaju osnovna načela
montessori pedagogije i nisu za put koji sledi montessori metoda, ističe
Narcisa Bučinskii, direktorka Osnovne Montessori škole “Barunice Dedee
Vranyczany”.
Evo nekoliko Montesori pravila koja će vam pomoći da budete najbolji roditelj i svom mališanu osigurate svetlu budućnost:
1. Deca uče iz onoga što ih okružuje.
Okolina
u kojoj dete odrasta u prve tri godine života presudne su za njegov
celokupni razvoj. Dete “upija” neselektovane nadražaje iz okoline i uči o
svemu što ga okružuje. Zato i roditelj treba da se potrudi da detetu
omogući slobodno izražavanje osnovnih psihičkih potreba za kretanjem,
redom, jezikom i ljubavi, objašnjava Narcisa Bučinski.
2.
Ako se dete često kritikuje, dete se zapravo uči kako da osuđuje druge.
Ako dete često dobija pohvale, dete se zapravo uči kako da procenjuje
druge.
Pristup nagrađivanju i pohvalama, Marija
Montesori svrstava u domenu detetovog rada i bavljenja nečim i njegovim
uspešnim završetkom. Samo detetovo zadovoljstvo obavljenim nagrada je za
to dete i nisu mu potrebne dodatne pohvale, kaže Narcisa.
3. Poštujte dete i kada pogreši. Na taj način će greške brže ispraviti.
Poštovanje
koje svi koji smo uključeni u detetovo vaspitanje izražavamo prema
njemu, osnova je odnosa koji će rezultirati stavom prema okolini u
budućnosti.
Važna je sloboda detetovog izbora da se u trenutku
koje samo odabere bavi nečim, iz toga proizlazi visoka učinkovitost
procesa učenja, bez obzira na kom nivou. I greška je deo učenja, dete
treba da pokušava da samo ukloni prepreku i pravilno reši zadatak,
savetuje Bučinski.
4. Ako dete živi u prijateljskoj atmosferi i oseća da je drugima potrebno, naučiće kako da pronađe ljubav.
Ako
dete živi u prijateljskoj atmosferi u kojoj je stalno podsticano, u
kojoj se uvažava njegovo pravo na izbor, na njegove interese, neće biti
frustrirano, osećaće se ispunjeno i njegovo samopouzdanje će biti
visoko.
5. Ako se detetu daje podrška, bit će samouvereno.
Pomozite
detetu da svlada stvari rano u životu. To možete postići ako se
pobrinete da je svet kojim je dete okruženo ispunjeno privrženošću,
mirom i ljubavlju.
Podsticati dete, važno je kao i posmatranje
spontane znatiželje i istraživačkog ponašanja. Ljudske sklonosti su kao
prirodne pretpostavke za vaspitanje svakog deteta, zato Marija Montesori
uvodi pojam razdoblja posebne osetljivosti. To je za roditelja važan
pokazatelj kako da svoje dete konfrontira sa što više nadražaja.
To
su razdoblja u kojima je kod deteta izražena sklonost samo za određene
vrste nadražaja na koje dete spontano reaguje (učenje neke veštine, npr.
pisanje). Zato treba posmatrati dete i na vreme prepoznati i reagovati
na to, jer ta su razdoblja vremenski ograničena. Samo tada dete s
lakoćom, bez umora i s veseljem savladava određene veštine, objašnjava
Bučinski.
6. Budite uvek spremni da pomognete detetu
kada mu treba pomoć, kao i da stanete po strani kada je dete pronašlo
sve što mu je potrebno.
Kada vam dete priđe, uvek poslušajte njegovo pitanje ili molbu, pa mu odgovorite.
Detetu
treba pomoći, a ne odraditi nešto umesto njega, važna krilatica:
“Pomozi mi da to učinim sam.“ To u svakom slučaju iziskuje puno više
vremena, truda i strpljenja svakog roditelja, ali rezultati su trajniji i
dete je srećno jer je samo savladalo teškoću, savetuje Bučinski.
Najvažnije
je biti dobar primer svom detetu, način na koji se ophodimo međusobno,
prema svojoj okolini i prema detetu samom osnova je njegovog budućeg
ponašanja.
Marija Montesori kaže da je odraslog čoveka teško promeniti zato treba početi s detetom, zaključuje Narcisa Bučinski.