"Most" iz Gradiške je lokalno udruženje koje je 2008. godine pokrenuo Predrag Borojević, a njihovi počeci su vezani za mobinost mladih. Tada su još uvijek bile aktuelne vize, teško se putovalo i Predrag je sa par kolega pokrenuo projekat "Mladi u akciji", koji je bio vezan za saradnju sa Evropskom komisijom.
"Preko tog projekta smo organizovali međunarodne razmjene mladih sa kojim smo omogućili da omladina sa malo para putuje i druži se sa svojim vršnjacima iz raznih evropskih zemalja", rekao je Predrag u razgovoru za Buka magazin pričajući o prvim koracima svog angažmana u nevladinom sektoru.
"Akcije smo pokrenuli u periodu kada smo završili fakultete i vratili se iz Banja Luke u Gradišku koji je mnogo manji grad. Nismo htjeli da sjedimo i čekamo posao nego smo se sami dali u akciju i realizaciju projekata", kaže mladi aktivista.
S vremenom je rad udruženja bio sve ozbiljniji i ljudi iz lokalne zajednice su počeli prepoznavati zalaganje aktivista koji su svoje projekte širili na razne oblasti i na taj način uvećavali i broj volontera.
"Kada smo postali ozbiljno udruženje htjeli smo da ono bude povezano sa konceptom održivog razvoja i u skladu sa tim smo razvili tri programa koja su non stop aktivna. Radi se o programima koji su vezani za djecu i mlade, program vezan za zaštitu životne sredine, a jedan program je vezan za preduzetništvo", objasnio je Predrag.
Sprovođenje ideje u praksu
Aktivisti udruženja "Most" su shvatili da grantove koje su dobijali kroz aktivnosti svoje organizacije neće moći dobijati zauvijek, pa su riješili da 2014. godine osnuju preduzeće "FG Grupa d.o.o."
"Ideja je došla otud što smo radili na projektima vezanim za edukaciju koja je imala fokus na društveno preduzetništvo. Nismo se htjeli zadržati samo na teoriji, jer bi bilo apsurdno da edukujemo a da se sami ne bavimo preduzetništvom. Isto tako udruženja građana zavise od grantovskih sredstava a ona se ne mogu dobijati zauvijek i trebao nam je model kako te sve aktivnosti da realizujemo sprovedemo uz pomoć vlastitih sredstva", objasnio je Predrag.
On dodaje da zakon o udruženjima i fondacijama podrazumjeva da organizacije mogu da osnuju svoje preduzeće, ali da se takva vrsta preduzeća razlikuju od uobičajnih jer su neprofitabilna i što dio svojih sredstava troše na programe i projekte koje su kroz angažman aktivista udruženja vezani za pomoć lokalnoj zajednici.
Predrag tvrdi da se njihovo preduzeće bazira na zapolenju ljudi koji su iz ruralnih sredina ili su pripadnici nacionalnih manjina i na taj način se doprinosi poboljšavanju njihovog životnog standarda. U isto vrijeme od viška profita preduzeće kroz rad njihovog udruženja pomaže i ostalim članovima zajednice na način što organizuje razne humanitarne akcije, edukativne programe i seminare, putovanja za mlade i slično.
Od samoga početka aktivisti su imali želju da osnuju preduzeće koje će se baviti proizvodnjom, a ne uslužnom djelatnošću.
"Analizirali smo šta bi bilo najbolje da prozivodimo i odlučili smo da to bude proizvodnja garderobe. Vodili smo se i činjenicom što je u Gradišci postojala tekstilna industrija, tako da su ovdje ljudi osposobljeni za tu privrednu granu, a drugi razlog je i to što na našem području nema poznatih domaćih brendova", rekao je Predrag koji u preduzeću obavlja poslove direktora, ali je zadužen i da vodi brigu oko računovodstva. Ovaj segment je jako bitan jer njihovo socijalno prezeće izmiruje obaveze prema državi kao i svaka druga proizvodna organizacija. Redovno plaćaju poreze, takse i doprinose za uposlene.
Prozvodni pogon njihove firme nije veliki, jer preduzeće je tek u povoju. Nalazi se u Topoli, selu nadomak Gradiške, u objektu koji je iznajmljen pod rentu.
"Fokusirali smo se na pravljenje dukseva, majica i haljina i trudimo se da naš brend, koji smo nazvali Funky Guerrilla, po svome dizajnu bude prepoznatjiv.
Imamo svoga tekstinog inženjera zaduženog za izradu šablona, a za posao kreiranja uglavnom angažujemo studente dizajna sa banjalučkog univerziteta i po tim nacrtima se rade skice. Poslom šivenja se bave tri osobe koje su stalno zaposlene", kaže Predrag.
On naglašava da se radi o malom proizvodnom kapactetu, ali se nada da će brend "Funky Guerrilla" vremenom biti prepoznatljiv u regionu.
"Imamo oko stotinjak modela i to su male serije. Za sada proizvodimo oko dvadeset komada po seriji, ali to je u nekom smislu i interesantno za kupce jer se radi o raritetnoj i originalnoj garderobi što mlade kupce privlači. Proizvodi se mogu kupiti u našem butiku u Gradišci, a prodaju vršimo i preko naše Facebook stranice", kazao je ambiciozni mladić.
Volonterizam je jako bitan
Kao što smo već kazali udruženje "Most" ima jako razvijen program volonterizma, a njihova baza posjeduje 370 registrovanih volontera. Organizacija preko volonterskog servisa spaja volontere sa udruženjima i institucijama koje imaju potrebu za takav vid angažmana. Ovaj servis nije vezan samo za lokalnu zajednicu, jer je povezan i sa udruženjima iz drugih država, a to im omogućava da vrše razmjenu volontera po cijeloj Evropi.
Špela Težak je volonterka iz Slovenije koja se povezala za udruženjem "Most" preko programa "Spajanje mladih", a njen angažman je vezan za PR rad i promociju brenda "Funky Guerrilla". Ona je u Bosni i Hercegovini tek jedan mjesec ali je za to kratko vrijeme upoznala mnogo kreativnih ljudi i spoznala one glavne niti ovdašnjeg mentaliteta za koji kaže da joj nije stran, jer u njenoj domovini ima veliki broj ljudi porijeklom iz BiH.
Špela Težak
"Ja ovo ne shvatam kao klasični volonterski rad, jer sam za poslove i obaveze koje imam vezana profesionalno. Upoznata sam sa radom 'Funky Guerrille' od njihovog početka, a ekipu iz udruženja 'Most' znam od prijašnje razmjene mladih kada smo boravili u Italiji. Moj posao je vezan za rad socijalnog preduzeća i promociju brenda. Cilj je da se za njega čuje u regionu, ali i da bude prepoznatljivo ime i u svijetu", naglasila je volonterka.
Ova mlada slovenačka aktivistica kaže da ni u njenoj domovini nije baš razvijeno socijalno preduzetnišvo i da je za to odgovorna vlast koja nije donijela zakon koji bi jasno definisao tu oblast.
"U Sloveniji je termin socijalnog preduzetništva nejasan, tako da i mi imamo dosta problema kako da formalizujemo taj društveni biznis. Postoje neke inicijative koje dolaze od strane nevladinih udruga kako bi se jasno definirao taj termin ali i kod nas to ide presporo. Postoji par firmi koje imaju karakter socijalnih preduzeća i imaju administrativne probleme identične preduzećima iz Bosne i Hercegovine", tvrdi aktivisica čiji će angažan u Bosni i Hercegovini trajati godinu dana, poslije čega planira da socijalno preduzeće osnuje i u svojoj domovini, s razlikom što će se ono bazirati na uslužnu djelatnost.
Među stranim volonterima je i Antonella Iero iz južne Italije. Ona je u Bosni i Hercegovini tek par dana, ali je već boravila u nekim zemljama istočne Evrope tako da joj nije stran ovdašnji način života i razmišljanja, koji se po njenom mišljenju ne razliku mnogo od mentalitet mediteranskih zemalja.
Antonella Iero
"Imam velika očekivanji od saradanje sa udruženjem i njihovim projektom. Moj razlog što sam ovdje je taj što sam ja diplomirala društveni biznis tako da sam usko povezana sa poslom kojim se udruženje 'Most' i njihovo preduzeće bave, ali želja mi je i da upoznam zemlju kao što je Bosna i Hercegovina", kazala je Antonella.
Ona prije dolaska nije imala mnogo informacija o Bosni i Hercegovini, ali je iz priča saznala da ovdje vlada komplikovana politička situacija. Ipak, nije htjela da ima predrasude o našoj zemlji i zato želi svojim boravkom da doživi lično iskustvo o društvenim procesima koji vladaju u BiH.
Socijalna preduzeća u zemlji odakle Antonella dolazi su mnogo razvijenija, produktivnija, samim tim i profitabilnija. Želja ove mlade volonterke je da znanje, kroz teorijski i praktični rad, prenese mladim kolegama kako bi njihovo preduzeće radilo što bolje, ali isto tako kako bi dalje širili svoje iskustvo na druge mlade ljude koji će u budućnosti imati znanje, volju i snagu da pokrenu neko svoje poslovanje.
