Sjećate li se ovogodišnjih izbora u Srbiji i momka na bijelom konju u bijelom odijelu, koji obećava narodu nemoguće stvari? Tada je taj momak u rodnom Mladenovcu sa listom “Beli – Samo jako – Luka Maksimović” osvojio drugo mjesto, odmah iza naprednjaka.
Šta se od tada desilo, koji politički potezi su povučeni, isplati li se kritikovati anomalije u političkom i društvenom životu, te ima li alternative i budućnosti u regionu, za Buku govori lično Beli, odnosno Luka Maksimović.
Tokom izbora u Srbiji, bio si najpopularniji političar u rodnom Mladenovcu, Srbiji, ali i regionu. Stranka pod nazivom “Beli – Samo jako”, koja se predstavila pod sloganom “Sarmu Probo Nisi” osvojila je tvoje sugrađane i sa 5.000 glasova i 13 mandata u lokalnoj skupštini, pozicionirali ste se kao najjača opoziciona stranka. Hajde na početku da sve čitatelje podsjetimo, zašto i kako je sve to krenulo?
Sve je krenulo kao neka vrsta zabave. Pošto se bavimo muzikom i neprofesionalno glumom, hteli smo da napravimo video klip u kome bismo ismejali čitavu političku scenu (na prostoru cele Jugoslavije). Izmislili smo lidera na belom konju u belom odelu koji bi obećavao narodu nemoguće stvari, aludirajući na sadašnju vlast, a i prethodnu koja obećava izgradnju kula i gradova. Videvši koliku smo pažnju i zainteresovanost sugrađana privukli, odlučili smo da se stvarno kandidujemo i u priču uvedemo ozbiljne, pametne, kompetentne ljude koji će zaista moći nešto pravedno i pametno da urade za naš Mladenovac. Automatski smo priču podelili na fiktivan ili kreativan deo i na ozbiljan, samim tim, stvar nije više zajebancija, već je postala OZBILJNA ZAJEBANCIJA !
Kako danas gledaš na tih 5.000 glasova i 13 mandata, zašto misliš da su ljudi glasali za tebe i SPN, šta su ovim poručili, kako političarima, tako i širim narodnim masama?
Poštujem svakoga ko nam je dao glas, očekivali smo mnogo manje, ali nismo toliko iznenađeni baš zbog situacije u kojoj živimo. Ljudima je preko glave svega, a mi smo bili zamena za beli listić, pritom ljudi iz naše varoši nas poznaju od malih nogu i znaju da smo dobri i pošteni momci, i da smo dobre ljude stavili na našu listu, tako da su na neki način i imali poverenje u nas. Poruka građana je jasna, građani su odlučili da glasaju za neiskusne, kulturne mangupe koji su rešili da dovedu političku scenu Mladenovca do banalizacije i time pokažu koja bagra zapravo upravlja našim novcem i našim životima. Ovo važi za svaku opštinu u Srbiji, zato se nadam pokretanju ostalih udruženja građana.
Koji su tvoji dosadašnji politički potezi, šta je do sada uradila najjača opozicija u Mladenovcu?
Teško je biti opozicija ovakvima. Ljudi od nas očekuju mnogo, a ne kapiraju da mi bez većine ne možemo mnogo da uradimo. Svaku sednicu se predlaže nešto konstruktivno, a oni to odbijaju. Jedan od većih problema u Mladenovcu je voda sa česme, koja je neispravna, puna sumpora i ko zna čega. Tražili smo da opština objavi rezultate građanima i da ih obavesti da voda nije za piće, pa neka se snalaze ljudi dok jednog dana ne budemo mogli da izgradimo fabriku za filtriranje i pročišćavanje vode, a oni su to odbili. Kad takve stvari odbijaju, šta možemo od njih dalje očekivati ? Njima ne ide u korist da voda bude ”tehnička’,’ jer bi se smanjila cena, a zaboravljaju da tu vodu piju i oni, i njihova deca.
Kako inače komentarišeš trenutnu društveno-političku situaciju u Srbiji? Šta se gura pod tepih, a na čemu se skupljaju politički poeni?
Trenutna društveno-politička situacija je krajnje katastrofalna. Dvadeset pet godina sistemskog uništenja i sada ovo? Mislim da mora nešto ozbiljno da se preduzme, ali se plašim da ne postoji neko toliko ozbiljan ko bi mogao da dobije poverenje od građana. Ljudi su izigrani mnogo puta i ne veruju više ni sebi! Ovo što se dešava u državi me podseća na okupaciju Nemaca, sa jedne strane imate okupatore koji idealiziju jednog vođu, jaka propagandna mašinerija, armija botova koja srlja u ponor nesvesno gledajući u vođu, a sa druge strane imate narod koji je pod okupacijom, noću gasi svetla, priča sa Bogom, pita ga šta će sa nama biti. Skupljanje političkih poena je jako lako kod nas, jer je ovaj režim omađijao stare, nepismene i one najgore, a tih ima nažalost najviše kod nas !
Jedan si od rijetkih mladih ljudi u Srbiji koji prije svega kritikujete anomalije u političkom i društvenom životu. Isplati li se, odnosno vjerujete li da svojim djelovanjem možete doprijeti do širokih narodnih masa?
Počeo sam da verujem u to da se nešto može promeniti iako se nikada nisam bavio politikom, ni pitanjima opstanka društva i sebe kao pojednica. Shvatio sam da je potrebno da svaki mladi čovek u Srbiji i na Balkanu mora tako da razmišlja. Ukoliko se prepustimo zlu koje se neće zaustaviti, za nas budućnosti nema! Teško je za nas mlade koji nismo okusili mnogo lepog vremena kao naši matorci, ali to ne znači da ne treba da se borimo za bolje vreme. Pitanje je opstanka zato moramo ići SAMO JAKO !
Zašto se ipak VELIKA većina mladih odlučila da ćuti ili pak da se učlani u vladajuće stranke?
Mladi dižu lako ruke. Retko ko će odlučiti da se bori sa ovom mašinerijom koju na neki način poštujem jer je neverovatno osmišljena, jaka, ima jak efekat ali na žalost loše za sve nas. Mladi idu na skupove, jure druge mlade i sve to na volonterskoj bazi verujući u to da će jednog dana biti zaposleni od strane stranke, ali to ne dobiju svi. Za mene je to uvreda časti ali nismo svi isti…
Šta je po tebi najveća nesreća društva – nacionalizam, neimaština, neobrazovanost, nezainteresovanost ili samo ljenost?
Odrastao sam u mešovitom braku, mama mi je Slovakinja, a otac Srbin, pa sam od malih nogu učen da budem tolerantan i da poštujem druge vere, narode i boje, a čitav Balkan ima taj problem. Politika bi trebalo da je nešto lepo što će pozitivno odlučivati o našim životima, ali su je političari načinili nakaradnom. Otrovali su narod i narodnosti! Političari su krivi za nemaštinu koja prouzrokuje mržnju, netoleranciju, nedisciplinu, neobrazovanost i lenjost. Potrebno je mnogo godina oporavka, ljudima je sve to ušlo duboko u pore.
Gdje vidiš alternativu, mogućnost promjene? Odnosno, da li je neka bitnija društvena promjena u Srbiji, ali i kod nas u BiH i regionu uopšte moguća?
Uvek sam bio optimista, pa tako i sada. Ponekad hvatam sebe kako zvučim očajno, skeptično, uplašeno za ono što bi moglo da nam se desi,ali to je samo realnost sa kojom treba da se suočimo ukoliko ne preduzmemo nešto! Mora da postoje zdrave ideje i kvalitetni mladi ljudi ! Naše podneblje (Juga bivša) je interesantno jer smo vekovima unazad imali pojedince genijalce, dobre vojskovođe, danas dobre sportiste i učenike, ali sreće nikad nismo imali, zato verujem da će nas sreća poćerati! Ne gubite nadu, verujte u sebe i u promene !