Kao najveći problem zemalja Balkana često se navodi velika stopa nezaposlenosti. I dok jedan dio nezaposlenih čeka da političari nađu neko rješenje, postoje i oni koji se aktivno bore i izbore za svoje mjesto pod suncem. Put do boljeg života traži zalaganje, a prvenstveno obrazovanje i stalno učenje i usavršavanje. Strani jezici, programski jezici, grafički dizajn, pisanje, marketing – neke su od vještina koje su veoma tražene u razvijenim zemljama, a za njihovo obavljanje nije neophodno sjediti u kancelariji pored kolega i šefova. Takva zanimanja omogućila su da se pojavi jedna nova generacija mladih stručnjaka kojima je za obavljanje posla dovoljan laptop i pristup internetu. Samim time, oni imaju priliku da rade odakle god žele, da putuju, obiđu i upoznaju mnoga mjesta na karti svijeta. Oni su digitalni nomadi.
Igor Tomić je jedan od njih. Igor je bloger, digitalni nomad i frilenser koji se već pet godina bavi online marketingom. Napustio je stalni posao, putuje svijetom, upoznaje nova mjesta, dobro se zabavlja i pri tom odlično zarađuje. Živio je i radio u Beogradu, Novom Sadu, Amsterdamu, okolini Štutgarta, a posljednjih godinu dana je na Tajlandu. Trenutno je u rodnoj Subotici, a za dva mjeseca opet odlazi na Tajland u grad Chiang Mai. Za Buku govori o načinima na koje se može zaraditi preko internet, te o mogućnostima koje nudi ovakav stil života.
Kako si se odlučio na freelancing, zato što nije bilo posla u struci ili…
Pre nekih pet godina, prvi put sam shvatio da se preko interneta može raditi i zarađivati. Tada još nisam znao za freelancing, ali sam relativno brzo preko jednog stranog foruma došao do klijenta za kojeg sam pisao članke (na engleskom), što je bio i moj prvi ‘freelance’ posao. Posao je bio super plaćen za naše uslove, međutim shvatio sam da ne napredujem i kada mi se pružila prilika da radim za Dejan SEO u Novom Sadu, rado sam je prihvatio. Iako sam bio značajno manje plaćen, u firmi sam kroz nešto više od godinu dana mnogo toga naučio i smatram da mi je to jedna od boljih odluka.
Posle toga sam ponovo postao freelancer, ne zbog nedostatka posla, već zbog mnogo veće slobode pri radu i, naravno, mnogo veće zarade.
Kako je izgledao taj povratak?
Počeo sam tako što sam svakodnevno čitao sve i svašta vezano za zaradu preko interneta, sve dok nisam imao osećaj da koliko-toliko vladam materijom. To je bilo nekoliko sati čitanja dnevno, nekih dva, tri meseca. Zatim sam probao da nešto uradim – mislim da je raditi na nekom projektu neophodan korak – napravio sam sajt preko koga sam prodavao jedan ebook. Posle par meseci i nekoliko ostvarenih prodaja, shvatio sam da se od interneta može zaraditi, iako mi je projekat ubrzo propao.
Kada pokušate nešto sami da uradite najviše naučite. Tu mi je u stvari karijera i počela. To je bio osnov svega. Da se nisam odvažio na taj projekat, sumnjam da bih sada imao primanja od interneta. Verovatno bih se, kao mnogi početnici, zaustavio na čitanju i bio bih u zabludi da se preko interneta brzo i lako može doći do novca, samo da mi neko kaže šta tačno da radim.
Šta su prednosti freelancinga, a šta nedostaci i koji se poslovi na ovaj način mogu obavljati?
Za mene su prednosti fleksibilnost pri odabiru mesta sa kojeg radim, fleskibilnost pri odabiru radnog vremena jer ovo nemaju svi, kao i poslova koje želim prihvatiti. Ipak fleksibilnost radnog vremena je i mana. Nekada mi se događalo da posao počnem u kasnim večernjim, a završim u ranim jutarnjim satima, što nije preterano zdravo. Mana je i to što nema kolega sa kojima fizički radim, mnogo bolje radim kada imam blizu sebe kolegu, makar on radio potpuno drugačiji posao. Ovo se može nadomestiti radom u coworking prostoru. Poslova ima raznih, od programiranja, dizajniranja, pisanja, community managementa, virtuelnih asistenata, radnika u službi korisničke podrške, prevodilaca… Savetovao bih svima koje zanima kojih sve poslova ima da pogledaju ponudu na sajtu UpWork.
Može li se pristojno zaraditi preko interneta?
Preko interneta se može zaraditi kao i u ‘offline’ svetu – prodajući veštinu koju je neko spreman da plati. Najbolje prolaze oni koji steknu znanja koja su veoma tražena, programeri i dizajneri, recimo ili oni koji imaju veoma specifična znanja koja malo drugih ljudi poseduje. Naravno da se može živeti od rada preko interneta. Rekao bih i više nego pristojno, pogotovo ukoliko dobro baratate engleskim ili nekim drugim ‘jakim’ stranim jezikom poput nemačkog ili španskog. Tada možete raditi od kuće, a tržište vam je čitav svet.
Koje su česte početničke greške koje početnike odbiju od freelancing rada?
Mislim da je najčešća greška to što ljudi misle da je zaraditi novac preko interneta lako. Na prvi pogled i ne deluje kao pravi posao, no rad preko interneta je jednak bilo kom drugom radu. Mnogo mi se ljudi javlja kada shvate da previše vremena provode na Facebooku i Youtubeu. Pošto već toliko vremena provode za računarom, smatraju da mogu nešto korisno da rade preko interneta i da od toga zarade novac. Od mene često traže da im preporučim gde bi mogli da rade, šta i kako. Na ovo pitanje nemam odgovor. Zamislite da vas neko koga ne poznajete pita koji posao bi mogao da radi u ‘offline’ svetu, gde i kako? Verujem da ne biste imali odgovor, pogotovo pošto ne znate ni kojim bi se poslovima ta osoba mogla baviti, ni da li ima neka znanja, niti znate njene preference. Eventualno bi ih mogli posavetovati da pogledaju ponudu poslova na Infostudu ili nekom sličnom sajtu na kome se nalazi baza poslova. I moji odgovori na takve upite su, nažalost, u istom rangu. Mnogi smatraju da će kroz igru i bez mnogo truda moći da zarađuju preko interneta. Ali to baš i nije tako. Da bi se zaradilo, mora se ili posedovati znanje koje bi neko platio ili se mora znati nešto prodati, za šta je opet neophodno znanje. Učenje i usavršavanje uvek su prvi korak. To se dugoročno isplati.
Žao mi je što mnogi ljudi odustanu kada shvate da će im verovatno trebati pola godine ili godinu dana da bi stekli dovoljno znanja da pristojno zarađuju. Smatraju da im je to previše vremena, uglavnom im je novac potreban sada. Mislim da to nije zdrav način razmišljanja. Novac će biti hitan i kroz godinu dana, a ukoliko se ništa novo ne nauči tokom tih godinu dana, šansa da se dođe do posla neće biti veća.
Mnoge kompanije iskorištavaju to što ljudi misle da je zarada preko interneta laka, pa lakome ljude privole da ispunjavaju ankete ili da učlanjuju svoje prijatelje u razne MLM šeme na koje se mnogo ljudi opeče i kasnije smatra da je rad preko interneta prevara.
Zašto je Tajland izbor mnogih digitalnih nomada, možda čak obavezna destinacija?
Mnogi se odlučuju za destinacije poput Tajlanda, Indonezije ili Filipina, jer su to države koje imaju odličnu klimu, prijatne ljude, dobru hranu i nude puno sadržaja za mnogo manje novca u odnosu na ekonomski razvijene zemlje. Tajland je specifičan zato što se u njemu najlakše snaći u odnosu na sve zemlje iz regiona. Turizam im je mnogo razvijeniji i manje je šansi da će vas neko prevariti. Takođe, vreme je ovde jako lepo, a ima i veliki broj prodavnica i restorana sa kvalitetnom hranom.
Glavna religija je budizam, što znači da su Tajlanđani narod koji zaista praktikuje filozofiju “živi i pusti druge da žive”. Chiang Mai, drugi grad Tajlanda je grad koji svaki digitalni nomad mora jednom da poseti. Skoro svi ljudi sa kojima sam pričao o ovoj temi se slažu da bi Chiang Mai bio najbolje mesto na zemlji, samo da je pokraj mora. O životu na Tajlandu pisao sam i na svom online marketing blogu na igortomic.net
Koji gradovi iz regiona su dobre destinacije za nomade?
Svaki grad može da bude zanimljiv, sve zavisi od ukusa. No, ne znam nijedan grad u regionu koji se ističe po broju nomada u njemu. Evropa većini verovatno nije dovoljno egzotična. Ja sam razmišljao da neko vreme provedem u Banjaluci ili u Brnu u Češkoj. Pored Amsterdama, to su destinacije koje me u Evropi najviše privlače.
Da li su digitalni nomadi sa naših prostora oslobođeni nekih opterećenja kojima su građani Balkana stalno izloženi. Mislim na politiku, izbore, malu platu, poreze …
Ljudi koje sam ja upoznao su potpuno operisani od praćenja dnevne politike i žute štampe. Primanja bi uvek mogla biti veća, no plata im je dovoljna za pristojan život. Nomadi sa kojima sam se družio su svi rasterećeni povodom pitanja koja nas ovde pritiskaju. Tek kada sam otišao, primetio sam koliko mi znači skoro se potpuno isključiti od domaće politike i kukanja na svakom ćošku. Skoro svi ljudi sa kojima sam bio u kontaktu su pozitivni i trude se da naprave još lepšu budućnost za sebe. Fokusirani su na konstantno usavršavanje i na ono šta imaju da pruže, umesto da kukaju kako nešto ne mogu da postignu iz ovog ili onog razloga. Izgovore je uvek moguće naći. Potpuno se slažem sa izrekom koja kaže da smo mi suma pet ljudi sa kojima provodimo najviše vremena.
I za kraj, da li nomadi imaju vremena da se ponašaju kao turisti na mjestima gdje rade?
Većina ima vremena da obiđe sve što žele. To je veliki plus života u drugoj zemlji. Inače bi mogli ostati kući. No, ne mogu da se ponašaju baš kao turisti. Turisti dođu na nekoliko dana ili nedelja i u svoju agendu nabiju veliku količinu sadržaja. Sa drugarom sam konstatovao kako turisti za desetak dana obiđu verovatno koliko smo mi za tri meseca.
