Ambasador Lars-Gunnar Wigemark, šef Delegacije EU i specijalni predstavnik EU u BiH za ekskluzivnom intervjuu za BUKU otvoreno priča o referendumu u RS, o medijima u zemlji i regionu, o tome šta nas može izvući iz trenutne situacije u kojoj se Bosna i Hercegovina nalazi, te kako stojimo na evropskom putu i kako taj put doživljavaju građani naše zemlje
BUKA: Gdine Wigemark, iako smo u predizbornom periodu, referendum u RS je top tema ne samo u Bosni I Hercegovini, već I u region. Provlače se neke teške riječi ovih dana regionom, a koje zabrinjavaju. Kakvo je Vaše mišljenje o održavanju referenduma u Republici Srpskoj 25. spetembra?
Prvo moramo odvojiti pojedine stvari u vezi sa referendumom, postoji pravni aspekt, dakle Odluka Ustavnog suda BiH , i postoji politička priča o samom Danu Republike Srpske, o simbolici tog dana RS, i kako ga doživljavaju narodi u Bosni i Hercegovini. Neko ga doživljava kao pozitivnu stvar, neko kao izrazito negativnu. Onda je tu treća dimenzija koja nema veze sa Danom Republike Srpske niti sa odlukom Ustavnog suda. Održavanje referenduma je nepotrebno, jer svi znamo koji će biti njegov rezultat, dakle u pitanju je veoma skupa anketa, koja će koštati građane 1,4 miliona maraka. Pa onda tu postoji to ultimativno pitanje: Da li će Republika Srpska organizovati još dva ili tri referenduma, i da li će finalni referendum biti onaj o napuštanju Bosne i Hercegovine? To bi moglo prouzrokovati posljedice ne samo po BiH već i po region , i zato ste i vi primjetili tako jake reakcije iz Srbije, ali ne samo Srbije, vidimo zabrinutost iz Hrvatske , zabrinutost međunarodne zajednice koji su poprilično homogeni kada je ova stvar u pitanju, iako postoje disonantni tonovi unutar same međ. zajednice u zavisnosti da li je to EU ili drugi članovi, Rusija, Turska, SAD…. Što se tiče EU, naša velika zabrinutost je stabilnost i mir u ovoj zemlji. Nažalost, čitava priča oko referenduma je postala ektremno zapaljiva, i da budemo jasni- RS ima pravo da organizuje referendum pod vlastitim Ustavom ali ovdje postoji konflikt sa Ustavnim sudom BiH, na koji ste se obavezali. l održavanje ovog referednuma, i u situaciji kada je Ustavni sud rekao da to nije legalno pod ovakvim okolnostima, Ustavni sud je prošle subote to ponovio, jer nije bilo novih činjenica. Republika Srpska je napravila prijedlog koji bi trebalo da razmatra Narodna skupština RS i danas ću se sresti sa gdinom Čubrilovićem (predsjednik NSRS, op. E.P.) u vezi sa ovim prijedlogom. Ovo je veoma važan korak i ja ne mogu komentarisati kako Ustavni sud vidi ove stvari, ali s obzirom da je Ustavni sud rekao da nema promjene, mislim da je veoma važno da se zakon izmijeni u smislu smanjenja diskriminacije ljudi koji žive u Republici Srpskoj a koji se ne slažu sa proslavom Dana RS. U svakoj zemlji se trebaju postovati prava manjina. Jer većina treba uvijek poštovati manjinu, jer u nekim drugim mjestima je ta većina u manjini. Vjerujemo da se cijela kontraverza može riješiti samo dijalogom. Odluke bilo kojeg suda trebaju biti poštovane a ispravna je stvar kako to uraditi, jeste da se poštuje pravni okvir. Sva ta priča o konfliktu, ratu i sa svih strana, a moram reći da je izjava gdina Halilovića potpuno neprihvatljiva, ali bilo je izjava i drugih ljudi koje mogu ekalirati tenzije. To je za nas skretanje pažnje sa stvarnih problema ove zemlje – i u RS i u drugim dijelovima BiH. Ključni problemi ove zemlje su kako kreirati radna mjesta , potreba da se poboljša obrazovni sistem, da mladi lakše dođu do posla, a ne da odlaze iz ovezemje. BiH je upravo dobila veoma pozitivan signal iz EU, i na tome želimo da radimo sa vama, da preuzmete daljnje korake prema EU. Da, to će trajati, ali za nekog mladog čovjeka koji je sada tinedjžer – 5, 10 ili 15 godina podrazumijeva da će on i biti u ranim tridesetim , da će moći zasnovati porodicu i da ima trajno zanimanje. Za njih je ovo pitanje veoma realno. Ovo što ja mogu da kažem jeste da su svi politički lideri iz prošlosti i kao da su u vremenskoj mašini koja stalno vraća ljude u devedesete. Ja sam bio tada ovdje, i znam o čemu govorim. Iznenađuje me što vidim ovdje ista lica, a mislim da vaša zemlja treba novu generaciju lidera koji će se referisati na ljude, bez obzira na dob. Niko ne želi da se ponavljaju stvari iz prošlosti ovdje. Uvreda je za žrtve da se ponovo koriste termini iz rata. Ljudi žele mir, žele prosperitet, žele slobodu da putuju preko granice, u zemlje Evropske unije. Povratak nacionalizmu, povratak etničkoj retorici pripada prošlosti. Svako ko to koristi, barem što se mene, tiče, nije Evropljanin, i ne zaslužuje da bude u EU.
U zajedničkoj izjavi Federike Mogerini i Johanesa Hana je nedavno poručeno da bi se svi u BiH trebali uzdržati od aktivnosti koje bi mogle dovesti do eskalacije situacije. Smatrate li da bi BiH u suprotnom mogla da krene pogrešnim putem koji nikome ne donosi dobro?
Mislim da si ne smijemo dozvoliti da budemo pesimisti, ne smijemo si dozvoliti da se pojavi novi konflikt u ovom dijelu Evrope, na Zapadnom Balkanu. Ne samo što znamo šta se dogodilo u prošlosti, jer ovo je prednje dvorište Evropske unije, i mi nećemo dozvoliti da se to desi. Nismo uadili dovoljno tokom devedesetih, jer je EU tada bila daleko od EU kakva je danas. Nismo imali zajedničku spoljnu politiku. Nismo bili unificirani i nismo reagavoali brzo. Mogu vas ujistiti da je ovaj region prioritet. Za zajedničke prijetnje sa kojima se suočavamo – terorizam, bezbjednost u širem smislu, imamo jednaka rješenja. Imamo jednaka rješenja za probleme kao što su ekonomija, manjak radnih mjesta za mlade ljude itd.. Zatvaranje naših granica i usko gledanje na sopstvene interese nije rješenje za zajedničke interese koje imamo.
BiH je dobila zeleno svjetlo iz EU. Političari su se još prošle godine obavezali na bezuslovno provođenje reformi u BiH. Koliko ste zadovolji urađenim? Da li mislite da građani vide rezultate intergracija?
Ne, mislim da ljudi u BiH ponekad ne razumiju šta se u zemlji zapravo događa. Imamo napredak, pozicija Bosne i Hercegovine je na drugom nivou , i različita je od prije godinu ili dvije. Mislim da je dosta skepticizma, pa čak i pesimizma o tome da li će BiH ikada pristupiti Evropskoj uniji. Ljudi ne misle da je to realno. Da, možda ćemo biti kandidati, a nikad nećemo ući. Jer ljudi misle da ovo nije normalna zemlja. Ja ne mogu prihvatiti da je ova zemlja toliko drugačija pa da ne uđe u EU. Svaka zemlja članica je drugačija.
Ovih smo dana bombardovani naslovnicama koje spominju rat, sukobe, generalno unose nemir. Kako vi gledate na medije ovih dana, i kakav je medijska slika u BiH?
Nažalost, kao što kažete, naslvonicama medija dominiraju pitanja referenduma i prateće stvari . Ja razumijem zašto se ljudi boje i zašto postavljaju pitanja : Da li ovo znači da se vraćamo prošlosti? Vjerujem da je ovo sve dio, a izvinjavam se što koristim ovu riječ – MANIPULACIJE. Ja mislim da je ovo manipulacija širokih razmjera , manipulacija ljudskim emocijama,manipulacija prošlosti, i veoma je opasna. Znamo iz prošlosti šta se dogodi , kada imate medije pod državnom kontrolom, pod uticajem bilo koga ko je na vlasti, čak i ako neko dođe novi na vlast, vjerovatno će raditi istu stvar. Ja ne otužujem niti jednu stranu. Vaši mediji mediji moraju biti jači, nezavisniji, što znači da moraju biti odgovorni, da provjeravaju činjenice, da nikoga ne vrijeđaju, da izgjegavaju govor mržnje. Trenutno i to vidimo na društvenim mrežama. To je veoma neodgovorno. Svi bi trebali dvaput razmisliti prije nego što nešto napišu. Medijska situacija je sve gora, i to je nešto što Evropska unija registruje, negativna su kretanja po tom pitanju. Ne mogu da prejudiciram šta će pisati u izvještaju, ali ja ne vidim znakove da se stanje poboljšava, naprotiv vidim da se stvari pogoršavaju, djelimično zbog generalno loše klime prije izbora a počelo je negdje početkom godine, sada to postaje sve gore. Veoma je malo dijaloga na glavnim informativnim kanalima, uključujući i neke javne servise, žao mi je što to kažem, ali tu nema diskusije između ljudi sa različitim mišljenjem. Možete da se ne slažete sa nečijim mišljenjem, ali to ne znači da ga treba vrijeđati ..
Vi primjećujete da se to dešava na javnom servisu?
Da, bojim se da da. Mi to pratimo veoma pomno. I to nije u skladu sa standardima EU. To će svakako imati negativan uticaj na izvještaj o stanju medija. Mediji su ektremno bitni, a kada kažem mediji onda to pokriva širok spektar – televizija prevashodno, novine, internet, koji je sve popularniji. Kada govorimo o zemlji kao što je BiH, onda je istina koja se plasira u medijima uvijek negdje između, a istina je prva žrtva u ovim situacijama, kada su tenzije podignute, npr. po pitanju referenduma. Kao što znate, mi kao Evropska unija mislimo da je to potpuno nepotrebno, postoje drugačiji načini da se ovo pitanje riješi. Ovim riskiramo da pustimo „duha iz lampe“, a ovo je veoma ružan duh, koji je za mnoge ljude veoma strašan. Mi mislimo da mnogo ljudi ne želi ovog duha, pa ajmo ga onda vratiti u lampu.
Da li bi lokalni izbori mogli vratiti duha u lampu? Šta očekujete od njih?
Lokalni izbori bi trebali biti o tome da svako ima pravo da izrazi svoje mišljenje, da da svoju podršku stranci koju želi da podrži . Lokalni izbori bi trebali biti o lokalnim temama, u vašoj opštini, u vašoj zajednici. Opet, čitava debata oko referenduma je potpuno zasjenila lokalna pitanja. Ja samo mogu ohrabriti ljude da pogledaju u kakvim uslovima žive u svojoj lokalnoj zajednici i da razmisle. Nije na meni da komentarišem suštinu ovih izbora. Ovo su lokalni izbori i oni ne bi trebali imati uticaj na entitetske ili odluke na državnom nivou. Nažalost, mislim da ovaj ciklus , da svake dvije godine imate izbore, da li opšte ili lokalne je skoro samodesktruktivan, jer imate malo vremena između. Mi ne možemo preduprijediti da stvari kao što su evropske integracije, pakt o stabilizaciji i pridruživanju ili reformska agenda postanu dio političkog prepucavanja, ali nama se to ne sviđa. Ne želimo da budemo uvučeni u nacionalne i etničke politike u zemlji. Ako će se to dešavati na svakoj stvari koja je na relaciji EU-BiH, onda ja nisam tako optimističan. Onda se neće moći raditi.
Šta poručiti političarima?
Mogu samo da ih ohrabrim da budu konstrurktivni, a mislim da će ljudi znati nagraditi političare koji rade na veoma konkretnim i stvarnim problemima koje ova zemlja ima. Mislim da ljudi žele da ostanu u ovoj zemlji, čak i oni koji su otišli žele da se vrate. Ovo je divna i veoma kvalitetna zemlja, ali morate stvoriti uslove. Ova zemlja raste. Ekonomski rast će biti oko 4 %, u naredne tri ili četiri godine, prema statistikama međunarodnih institucija. 2017. godina će biti veoma bitna za Bosnu i Hercegovinu.
Razgovarao i preveo Elvir Padalović