Profesor engleskog jezika i
književnosti i muzičar Nikola Galić odlučio je da pokrene malu kraft pivaru nadomak Banjaluke.
Trenutno nabavlja neophodnu opremu i
sređuje dokumentaciju, a u međuvremenu za sebe i svoje prijatelje kuva pivo u
kuhinji.
U razgovoru za Buku, govori o tome šta je sve potrebno da bi se napravilo
dobro pivo, koliko je ovo skup biznis, te kada očekuje da će sa radom početi
njegova mala zanatska pivara.
Krenimo od početka, kako si upšte došao na ideju da praviš
pivo?
Oduvijek sam volio pivo i bio
pivopija. Jednom prilikom sam pogledao TV prilog kako je moguće pivo napraviti
u sopstvenoj kuhinji. To me je zainteresovalo, počeo sam da čitam i istražujem preko Interneta, naišao sam na razne forume. Najviše mi je pomogao naš domaći forum
volimpivo.ba. Forum okuplja dobru ekipa domaćih pivara koji su počeli sa
proizvodnjom piva prije par godina i uglavnom sam tu dobio sve neophodne
informacije šta kupiti od opreme, koja je najbolja, gdje se ista može nabaviti
i slične informacije. Iz mog iskustva mogu reći da je najbitnija stvar dobro se informisati,
stalno biti u toku, čitati prije prvog kuvanja i sve kasnije ide lako.
Kada si skuvao svoje prvo pivo?
Prošlo je od tada preko nešto više od
godinu i po dana. Skuvao sam zaista fantastično pivo i nisam ga uspio ponoviti
u nekoliko narednih kuvanja. Jednostavno me oborilo s nogu i ne samo mene,
već i sve one koji su ga kušali.
Šta je sve potrebno da bi se napravilo dobro pivo i koliko
litara po turi proizvodiš?
Trenutno pravim oko 20 litara piva po
turi, za sebe i za prijatelje, a za jednu turu treba 30 – 40 dana. Međutim,
zainteresovanih za probanje Gorštaka je svakim danom sve više i zaista se nadam
da ću sve uspjeti ispoštovati.
Inače, za jednu turu od 20 litra
potrebno je 30 litara vode, do 7
kilograma slada, od 20 grama do pola kilograma hmelja i pakovanje kvasca. To su
osnovni sastojci, a sve ostalo zavisi od njihove kombinacije. Ja lično
preferiram piva gdje se više osjeti slad.
Zanimljivo ime piva, kako si došao na ideju da ga nazoveš
Gorštak…
Ime Gorštak mi je došlo odmah, čim sam
počeo razmišljati o pokretanju pivare. Naime, djed mi je porijeklom sa Manjače
odnosno iz gorštačkih krajeva, a i svi smo mi na neki način gorštaci, u
poređenju sa ljudima sa Zapada. Mislim da pivu koje pravim ovo ime odlično paše,
a i pamtljivo je.
Proizvodnja zanatskog, odnosno kraft piva trend je u svijetu
odavno, kada je ovaj trend došao kod nas?
I u svijetu i kod nas ljudi se sve više
okreću zdravoj ishrani, više obraćaju pažnju šta jedu, a pri tom i šta piju, pa
su krenuli da prave što je više moguće i hrane i pića u svom domu. Tako je
počeo i taj trend domaćeg zanatskog pivarstva. U svijetu on traje nekih 30-ak
godina, kod nas se pojavio u posljednjih pet godina. Pioniri na ovim prostorima
su pivare Zmajska iz Hrvatske i Kabinet iz Srbije. Obilazeći te pivare i
gledajući kako to ide u svijetu, te opipavajući puls i mojih prijatelja i
njihovih prijatelja, kroz pivo koje sam im davao da probaju, vidio sam da tu ima
potencijala, pa sam u jednom momentu prelomio i odlučio da pokrenem malu pivaru
na selu.
Za ovih pet godina i naša zajednica
pivara u BiH se širi. Samo u Banjaluci ima oko 20 ljudi koji prave svoje domaće
pivo za sebe u kućnim uslovima. Okupljamo se jednom mjesečno, donosimo svoja
piva, probamo, komentarišemo, dijelimo iskustva, ali se i dogovaramo oko nabavke
sirovina i slično.
Koliko je ovo skup biznis?
Investicija može ići od 20. 000 KM pa do
milion maraka, u zavisnosti od toga da li imate prostor. Meni je cilj da za
početak imam mali kapacitet, do 1000 litara mjesečno – da ja kao jedini radnik mogu sve da stignem i
skuvam pivo i prodam i etiketiram i dostavim.
Kod mene su se sticajem okolnosti
poklopile neke stvari. Prodao sam stan, pa sam imao određenu količinu novca da
to pokrenem, a jedan dio novca sam prikupio putem kampanje javnog finansiranja
na web platformi Indiegogo. Kampanja je naišla na odličan odjek kod ljudi,
podržali su me i oni koji me znaju i oni koji me ne poznaju. Zahvaljujući
njihovim donacijama, kada se odbiju svi troškovi provizija i slanja novca,
prikupio sam 4 000 maraka, što nije mala suma, za nju mogu kupiti jedan ili dva
fermentora i nešto neophodne opreme.
Investicija u pivaru će prema mojim
procjenama iznositi oko 50.000 KM sa
prostorom, a očekivani kapacitet će biti 250 litara po jednom kuvanju. Sa 4 do 6
fermentora, koliko ih za početak planiram imati, mogao bih praviti 4 do 6 tura. Mislim da ću sve uspjeti da zaokružim
bez kredita.
Znači ,u početku želim da to bude nešto
gdje ja mogu da kontrolišem čitav proces, a za kasnije ćemo vidjeti. Ako
potražnja bude rasla, i kapacitet pivare će se povećavati, što će dovesti i do
zapošljavanja dodatne radne snage.
Koliko si u ovom trenutku daleko od pokretanja male zanatske
pivare?
Sve se dešava u selu Jakupovci
nedaleko od Banjaluke, gdje imam porodično imanje. Za jednu malu pivaru, po našim
propisima, prvo je potrebno obezbijediti prostor koji može da dobije upotrebnu
dozvolu nadležnih organa da tu može da
se proizvodi hrana, tj pivo. Pa, meni je prvobitna ideja bila da se adaptira
stara kuća, ali u razgovoru sa stručnjacima sam uvidio da je bolje izgraditi
novi objekat. Investicija je slična, a dobije se noviji i kvalitetniji objekat.
Trenutno pribavljam neophodnu dokumentaciju i neophodne dozvole, a i u procesu
sam nabavke opreme -varionice (to je dio gdje se kuva pivo), fermentora i
neophodne opreme za hlađenje fermentora.
Pivara će imati i laboratoriju za prozvodnju kvasca.
Iskreno se nadam da će krajem ove ili
eventualno početkom naredne godine
pivara početi sa radom.
Koliko država i administracija olakšava, odnosno otežava proces
pokretanja jedne pivare?
Najveći problem je prostor. Takođe, za
proizvodnju piva vrijede isti pravilnici kao i za proizvodnju hrane. Dosta bi bilo lakše kada bi se nešto uradilo
po pitanju drugačije registracije ove
djelatnost, odnosno da ne budemo u rangu sa npr. banjlučkom pivarom, jer je to
mala količina piva u odnosu na onu koju oni proizvode. Vjerovatno bi trebalo
olakšati i kompletnu proceduru od
registracije, preko vođenja knjiga, pa do oporezivanja prihoda, jednostavno kada
bi se nameti prilagodili tako da odgovaraju poslovanju koga obavljaju jedan ili
dva čovjeka…
Muzičar si, a i profesor engleskog jezika i književnosti, ipak
imam osjećaj da se u budućnosti vidiš isključivo kao pivar?
Da, u budućnosti se vidim kao pivar.
Muzika je hobi i zaista u njoj uživam, ali želim da pravim pivo i da to bude
posao kojim ću se dugoročno baviti. To što sam profesor engleskog jezika mi
je olakšavajuća okolnost, jer većina stručne literature je na ovom jeziku i dosta
sam naučio upravo zbog činjenice što ga poznajem.
Kroz svoj primer, također bih želio
skrenuti pažnju mladim ljudima da se okrenu više selu i počnu se baviti
proizvodnjom. Ne mora to biti pivo, treba nam i voće, povrće, treba nam
hrana. Imamo zemlje koja stoji neiskorištena
i puno nezaposlenih, zašto onda ne pokušati.