Kako pornografija utiče na decu i na koji način roditelji treba da se postave po ovom pitanju, razgovarali smo sa psihoterapeutom dr. Zoranom Milivojevićem.
deca pornografija. Svaki savremeni roditelj (koji ne živi na pustom ostrvu ili vrhu planine) svestan je zabrinjavajuće činjenice da su današnja deca praktično na svakom mestu i u svim prilikama okružena medijima i ekranima svih vrsta. Kao i da sa tih ekrana decu svakodnevno „vrebaju“ pornografija i još mnogo toga neprimerenog njihovom uzrastu.
Jedno istraživanje u kojem je učestvovalo 19.000 roditelja širom sveta pokazalo je da deca počinju da gledaju sadržaj pornografskih internet portala već u uzrastu od šest godina, a u drugom je skoro 50% dece priznalo da su na internetu gledali pornografiju ili neki drugi nedolični sadržaj. Naravno, budući da su ekrani i svakakve IT spravice postale sveprisutne i lako dostupne, roditeljima je sve teže da decu nadziru i zaštite od toga.
Kako ovi sadržaji utiču na decu i na koji način roditelj treba da se postavi kada je u pitanju pornografija, razgovarali smo sa psihoterapeutom dr. Zoranom Milivojevićem.
Kakve su potencijalne opasnosti od izlaganja dece pornografskim sadržajima i na koji način ona reaguju?
Opasnosti interneta su zaista velike. Dodatni problem je što je veliki broj roditelja nedovoljno upućen u mogućnosti kompjuterskih programa kojima mogu deci ograničiti pristup ovim sadržajima. Suviše radno eksponiranje deteta ovim sadržajima, naročito kada roditelj u to nije upućen, pa i ne zna da detetu treba da objasni ove stvari, može voditi do stvaranja iskrivljene slike o seksualnosti. Neka deca reaguju odvratnošću i gađenjem, stvarajući predstavu o seksu kao nečemu groznom, nasilnom, životinjskom – da je to nešto što prlja njihovu dečje naivnu sliku o čistom svetu. Druga deca mogu reagovati zainteresovanošću i prosto se fiksirati na seksualnost i pornografiju. Takvo interesovanje može kasnije može do preranih seksualnih kontakata sa vršnjacima, ali može doprineti i da dete svojim interesovanjem privuče pažnju prikrivenih pedofila. U tom smislu su posebno opasni kontakti sa drugima koje dete može da ostvari preko interneta. Rizici su brojni i zato je dobro dete čuvati i zaštititi od ovakvih sadržaja koliko je to moguće.
Može li roditelj da ih ikako zaštiti od vulgarnosti i opscenih sadržaja koji danas caruju u društvu? Takođe, na koji način može dete da pripremi za ono čemu će biti izloženo preko medija, vršnjaka, da li je moguće kod deteta izgraditi neku vrstu odbrane?
Štitimo decu sve dok možemo da ih zaštitimo. Ali kada deca samostalnije krenu u svet, tada ih ne možemo zaštititi, ma koliko se trudili u tome. Razlog je u tome što ovakvi sadržaji dolaze sa svih strana, na svakom koraku su. I zato nam ostaje neka vrsta „vakcinacije“, a to je da pomognemo detetu da izgradi pravilan stav prema ovim sadržajima. To znači da mi treba da razgovaramo sa detetom i da mu na neki način propišemo kako treba da shvata ove sadržaje, kakvu važnost da im pridaje i kako da se ponaša prema njima. Na taj način deci prenosimo svoje vrednosti, ali ih i učimo kako da se nose sa raznim ružnim stvarima koja postoje na ovom svetu.
Kako da roditelj reaguje ako primeti da je dete već postalo konzument pornografskih sadržaja? Kako da detetu objasni pornografiju, i zašto je ona loša za njega?
Roditelj treba jasno da pokaže da ima negativan stav prema toj vrsti „prakse“. To znači da treba da je osudi, da mu dete obeća da to više neće raditi, i da posle toga kontroliše da li se dete pridržava dogovora. Takođe je veoma važno da roditelj sazna kako je dete došlo na ideju da gleda takve sadržaje. Treba da posumnja da je neko drugi „inficirao“ dete – neko drugo dete ili odrasli. Poznato je da je jedna od strategija osoba koje su sklone pedofiliji, a to mogu biti i neiživljeni tinejdžeri, koji deci prikazuju porno sadržaje kako bi tu aktivnost „normalizovali“ i probudili želju kod deteta da i ono to proba. A što se tiče objašnjavanja, roditelj ne mora ništa posebno objašnjavati. Dovoljno je reći da su to „bezobrazne slike“, da je sramota gledati te slike i da je zabranjeno. Objašnjenje je potrebno dati školskoj deci, i uglavnom se svodi na to da se objasni da u pornografskim snimcima glume glumci, da to nije slika stvarnog seksa, da se tu ne vidi ono što je glavno, a to je ljubav, i slično.
Šta mislite, koliko način na koji se danas u popularnoj kulturi tretiraju, tj. banalizuju muško-ženski odnosi, a uzori postaju učesnici rijaliti programa sa svojim seksualnim egzibicionizmom, utiče na mlade i njihov odnos prema ljubavi, braku, intimnosti?
Živimo u društvu koje se posle višedecenijske traume nalazi u izmenjenom stanju, u stanju u kome nije jasan ni identitet tog društva, ni koje su naše vrednosti. Zato je kod nas zavladala kultura primitivnog hedonizma. U životu i u medijima se previše ističe seksualnost, naročito ženska, tako da to što je nama normalno, strancima je vulgarno. Problem je i negativizam, naročito kod mladih da je sve bezveze, da živeti ovde, graditi i boriti se nema puno smisla, i da treba što više i što duže uživati. Dakle, seks je u redu, ali veze, brak i rađanje dece nisu. To je problem. Mediji samo oslikavaju stanje u društvu. Dakle, nije problem u tome šta mediji nude, već je problem što narod traži da mu mediji to ponude, spreman je da to gleda i da to plati. I zato je porodica prepuštena sama sebi. Roditelji treba da znaju da neće biti pomoći „sa strane“, da treba sami da se bave decom, da im pomognu da izgrade sistem vrednosti koji je u skladu sa njihovim. I ne treba da pristaju da dete treba da radi ovo ili ono, „zato što to sva druga deca rade“ i što „im svi drugi roditelji dozvoljavaju“.
Kako roditelji da se postave ako ih slučajno dete zatekne tokom seksualnog odnosa?
Deca ne reaguju na događaj, već na značenje i značaj koji mu pripišu. Postoje situacije kada roditelji treba da se prave kao da se ništa nije desilo, da su se rvali i slično, tako da će to objašnjenje detetu možda biti sumnjivo, ali će ga prihvatiti. Postoje situacije kada detetu treba reći da su se mama i tata voleli. Ako je scena eksplicitnija, potrebno je razgovarati sa detetom, saznati kako je ono tu scenu doživelo, a onda mu dati primereno objašnjenje. Uvek treba stavljati seks u okvir odraslosti i ljubavi, kao način na koji se odrasli vole.
Mnogi roditelji izbegavaju da sa decom pričaju o seksu. Često su i u nedoumici po pitanju uzrasta kada deci treba da objasne ove pojmove. Da li treba čekati da dete samo postavlja pitanja, inicirati ovakve razgovore, ili se osloniti na informacije iz medija, od vršnjaka?
Dete nema informaciju o seksu, ali već sa pitanjem: „Kako se rađaju deca?“ ono stvara mogućnost roditelju da počne da mu oblikuje predstave o onome što će se kasnije nazvati seks. Danas znamo, i na osnovu istraživanja koje ste spomenuli, da deca prerano saznaju o seksu. Zato je dobro da roditelj ne čeka da ga neko preduhitri, već treba da tokom detetovog razvoja povremeno pokrene ove teme kako bi dete polako vodio ka ispravnim stavovima o seksu. Kada dete jednom stvori neke zaključke o seksu, tada ih je teško ispraviti, naročito ako roditelj i ne zna da ti zaključci postoje. Zato treba razgovarati i detetu dati dozvolu da može sve da pita što ga na tu temu zanima.
Da li uvođenje seksualnog vaspitanja u škole može da pomogne? Kakva su iskustva iz drugih zemalja?
Seksualno vaspitanje je bilo zamišljeno pre nekoliko decenija, kada su mnogi roditelji bili konzervativni i garantovalo je da će naredne generacije dobiti kvalitetne informacije o seksu. Međutim, danas deca mnogo ranije saznaju mnogo više o seksu, nego su prethodne generacije. Zato je seksualno vaspitanje nešto što treba da rade roditelji, jer mnoga deca stiču predstave o seksu pre polaska u školu. U školama treba da postoji vaspitanje kao predmet, a u okviru njega treba da se deca pripremaju za stvarni život, u čemu nekoliko tema treba posvetiti seksu, rizicima, reproduktivnom zdravlju, ali i priči o ljubavi, udvaranju, zaljubljivanju, partnerstvu… Inače, priča o seksu je kao priča o drogama: kod jednih može delovati pozitivno i preventivno, a kod drugih može buditi radoznalost. Danas je sve više mladih koji prerano stupaju u seksualne odnose kako bi dokazali da su veliki i odrasli. Pre par godina, u Engleskoj su počeli da u školama propagiraju oralni seks, jer su smatrali da bi to moglo da smanji broj neželjenih tinejdžerskih trudnoća. Prema tome, birokratija je uvek glupa, tako da roditelji ne treba da prepuste drugima da oblikuju stavove njihovog deteta o tako važnim pitanjima kakva su ljubav i seks.
Razgovarala: Jovana Papan