“Postoje vremena kada
morate zaćutati. Ljudi su očajni, smračeni, spremni da poveruju svakoj
hulji koja će ih voditi nikuda. Teško je u takvim okolnostima zadržati
zdrav razum”, rekao je u razgovoru za Danas reditelj Goran Marković.
Tako je bilo, dodao je, i 1993. godine kada su ga, kako je rekao, prvi put nazvali izdajnikom.
“Ja sam navikao da ološ koji sebe
naziva rodoljubima, a u stvari unovčuje svoje jeftine, kvazipatriotske
nastupe, mene bira za svoju suprotnost”, rekao je Marković. “Biti na
drugoj strani od šljama jeste ponekad teško, pogotovu u vremenima kada
on ispliva na površinu, ali je to dužnost svakog poštenog čoveka.”
Na kritike koje se i dan-danas
mogu čuti da je “Turneja” antisrpski film odgovara da ako bira
kritičare, onda uvek više veruje onim pravim koji su mu dodelili nagrade
u Montrealu 2008, nego ovima što, kako je rekao, pokušavaju da steknu
neki poen braneći njegovu domovinu od njega.
“Ja sam verovatno jedini autor
koji nije proveo ni minuta van svoje otadžbine devedesetih godina. Sve
vreme sam pokušavao da radim, na filmu i u pozorištu, znajući da je to
jedini pravi patriotizam”, istakao je reditelj. “Ona blatnjava masa
netalentovanih, nižerazrednih ljudi koji su jedva dočekali da mi prišiju
tu glupost za mene ne postoje. A rekao bih, neće nikada ni postojati u
onome što u srpskoj kulturi ostaje posle ovih strašnih vremena.”
Marković smatra da se retorika
devedesetih sve više vraća u javni diskurs, i da nacionalizam i fašizam
jačaju, zbog bede, straha i gladi.
“Ja nikoga od obespravljenih,
jadnih ljudi kojih je u ovoj zemlji mnogo, ne osuđujem. Ako moraju, neka
veruju Vučiću, neka čitaju žutu štampu. Ali one koji to koriste da bi
se obogatili, one beskrupulozne tipove spremne da učine sve za svoje
dupe, njih ne mogu više da podnosim”, objasnio je on.
Na pitanje da li raste
međunacionalna tenzija u regionu i može li doći do nekih novih sukoba na
Balkanu, on je odgovorio da je “i deci već jasno da će te barabe paliti
ratne vatre dok god im se to isplati”.
“Mogu govoriti šta hoće, jasno je
da su spremni da sa nama učine bilo šta što im se rodi u njihovim
bolesnim umovima. Novi ratovi, još više mladih koji beže u inostranstvo
glavom bez obzira. Naravno, to je za njih prava stvar. U svim zemljama
bivše Jugoslavije”, zaključio je Marković.