U eri nove ekonomije, inovativne kompanije inspirisane idejom “manje je više” kreirale su proizvode čija se vrijednost ogleda u jednostavnosti i korisnosti. Umesto doskorašnje proizvodne prakse gde je broj mogućnosti koje proizvod poseduje na primarnom mestu, primenjen je potpuno obrnuti koncept – proizvod sa manje mogućnosti podrazumeva manju gužvu, lakše se koristi, ljudi se fokusiraju na opcije koje su im zaista potrebne. U redovima koji slede, saznaćete da li jednostavniji proizvodi zaista vrede više, da li su ljudi spremni da izdvoje više novca za ovakve proizvode i da li je moguća primena ovog koncepta u našem poslovnom okruženju. 

Preveliki broj mogućnosti može da predstavlja problem za proizvod. S druge strane, složićete se da nedovoljan broj mogućnosti takođe predstavlja problem. Zastanite na trenutak i razmislite da li određene proizvode kupujete zato što imaju manje ili više mogućnosti, ili zato što ti proizvodi, na neki način u vašoj svesti vrede više. Prema  “manje je više” filozofiji vredniji proizvod podrazumeva odstranjivanje gomile raznih opcija koje ljudi ne koriste, odnosno elegantan odabir opcija koje su ljudima zaista neophodne i korisne. Time kao korisnik dobijate proizvod koji je bolje dizajniran i lakše se koristi. Vreme vašeg privikavanja na proizvod je drastično skraćano, što se pozitivno odražava na vašu produktivnost. Akcenat je na vrednosti, ne na kvantitetu. Dopada vam se? Ukoliko čitav proces pogledate iz perspektive proizvođača, veoma brzo ćete zaključiti da je razvoj proizvoda znatno ubrzan, odnosno smanjeno je vreme lansiranja na tržište, dizajniranje je olakšano, veća pažnja se usmerava na opcije koje su ljudima zaista neophodne, a tu su i niži troškovi eventualnih izmena, te veća fleksibilnost. Kao proizvođač, u mogućnosti ste da potrošačima isporučite veću vrednost u odnosu na konkurenciju, profit se podrazumeva. 
 

Apple iPod

Uprkos tome što je jedna od najinovativnijih kompanija današnjice, procentualno učešće Applea na 180 milijardi američkih dolara vrednom svetskom PC tržištu iznosi samo 2%. Iako su Apple proizvodi po performansama, jednostavnosti upotrebe i neverovatno elegantnom dizajnu uvek ispred konkurencije, niz pogrešnih poslovnih odluka tokom osamdesetih, podsećanja radi 1980. Apple je bio broj jedan na tržištu, zatim kineska i tajvanska hiperprodukcija klonova kroz devedesete su glavni razlog zašto se kompanija danas nalazi na devetom mestu industrije personalnih kompjutera. Ali, sa aspekta brendinga Apple uživa kultni status. Apple brend od samog nastanka kompanije krasi jednostavnost, inovativnost, filozofija fokusiranja na potrebe kupca i fantastičan dizajn. Uz to, Apple je i neka vrsta elitnog kluba, na Apple proizvode potrošači, odnosno članovi kluba, gledaju kao na nešto što je proizvodeno samo za njih i ljude slične njima. Lojalnost kompaniji, potrošači najčešće objašnjavaju time što ih Apple postavlja u centar svog razmišljanja. Koliko ste često u situaciji da to kažete za vaše omiljene proizvode i kompanije koje stoje iza njih? 

Od kada se 1997. u kompaniju vratio suosnivač Stiv Džobs, oslanjajući se na snagu svog brenda, Apple počinje da se transformiše ka tržištu potrošačke elektronike i digitalne zabave, predstavljajući Mac kao “središte digitalnog životnog stila“. Džobs, nakon što je zauvek promenio industriju personalnih kompjutera, spreman je da isto učini i sa muzičkom uz pomoć prenosivog muzičkog plejera iPod (http://www.apple.com/ipod/) koji je u potpunosti izgrađen na ideji “manje je više“. Kad se pojavio na tržištu 2001. godine po početnoj ceni od 500 dolara iPod nije ponudio standardne opcije kao što su radio prijemni, diktafon, slušanje pesama preko ozvučenja u automobilu, prenos pesama na kompjuter – prosto rečeno, isključiva namena proizvode jeste u tome da vam omogući slušanje muzike u hodu, bilo  gde, bilo kad. Od forme do finiša, preko korisničkog interfejsa i upravljačkog točka, dizajn predstavlja pravo remek delo jednostavnosti. U skladu sa idejom jednostavnosti i korisnosti, sistem nabavljanja muzike maksimalno je uprošten: neophodno je da iPod jednostavno spojite sa Mac ili PC kompjuterom, skoknete na Internet, tačnije Appleovu online muzičku prodavnicu iTunes (www.apple.com/itunes) i izaberete između 10.000 audioknjiga i miliona pesama pesama po ceni od 99 centi. Konkuretni proizvod lansirani od strane korporacija kao što su Dell, Samsung, Sony i Microsoft, redom svi sa mnogo više opcija i dosta nižom cenom zauzimaju tek mali dio tržišnog kolača. Sa preko 67 miliona prodanih iPod plejera i preko milijardu preuzetih pesama sa iTunes servisa, u periodu od 2001. godine do danas, Apple je apsolutni tržišni šampion. Manje je više. 

Google

Vratimo se nakratko u drugu polovinu devedesetih, u zlatno doba dot-com groznice, i sagledajmo tadašnje načine pronalaženja informacija. Tržištem ubedljivo caruje Yahoo i njegovi klonovi bazirani na portalskom principu organizovanja informacija. Servisi tipa HotBot, Lycos, Excite i Infoseek koji su nastali kao pretraživači informacija, za veoma kratko vreme se transoformišu u portale. Srž portala leži u ideji da vam se na jednom sajtu ponude sve moguće informacije od igle do lokomotive, od horoskopa do ličnih finansija. Znači, cilj portale jeste da vas što više zadrži na svojim stranama i profitira od oglašavanja tada nebrojenih dot-com kompaniju koje su, zahvaljujući svežem kapitalu sa berze, nemilice trošile na online advertajzing. Da bi vas zadržali na svom sajtu, portali su se bukvalno utrkivali u otvaranju što većeg broja novih servisa, vođeni filozofijom da će ukoliko poseduju 100 najrazličitijih servisa, ujedno biti i 100 puta vredniji za svoje korisnike, odnosno 100 puta profitabilniji. Na pretraživanje se gledalo kao na samo jedan servis u moru drugih. Ali, osnivači kompanije Google (www.google.com), Lari Pejdž i Sergej Brin nisu mislili tako. Svatili su da je pretraživanje informacija vrlo važan problem koji zahteva ozbiljan pristup, pristup koji se zove “manje je više”. U to vreme pretraživači su na upit davali nekoliko hiljada rezultata, što nije bilo nimalo korisno, jer biste se jednostavno izgubili u moru informacija i veoma teško došli do pravog odgovora; rastom Weba rastao je i ovaj problem. U Googleu su prvo  razvili sistem koji utvrđuje i rangira najbolje i najkorisnije rezultate, čime vam je pružena mogućnost da svoje odgovore pronađete u prvih desetak rezultata pretrage za optimalno vreme, a zatim i lansirali Google kao servis čija je jedina namena pretraživanje. Umesto stotina mogućnosti, korisnicma je ponuđena samo jedna, jedna ali najvažnija – pretraživanje. Umesto strategije zadržavanja korisnika na sajtu, primenjena je potpuno suprotna strategija – upućivanje korisnika na pravi sadržaj van Googlea, u što kraćem vremenu. Drugim rečima Google vam omogućava brz prevoz do prave informativne destinacije, a vi se kao zadovoljno mušterija vraćate opet i opet. Danas je Google vodeći svetski pretraživač informacija. Glagol “guglati” je sinonim za potragu informacija. Dva momka iz nekoliko redova iznad, najmlađi su američki milijarderi današnjice. Krahom dot-com tržišta propali su i brojni portali. Ljudi su Google prihvatili kao deo svog života. Manje je više. 

Unapređenje jednostavnih ideja

Jedna od lepših stvari za proizvođača jednostavnih proizvoda jeste otvorenost za dodatna unapređenje. Proizvođač je u stanju da u nekoliko narednih godina na tržište izbacuje nove generacije proizvoda koje sadrže tek sitna unapređenja originalnog koncepta. Apple je od originalnog iPoda stvorio čitavu familiju proizvoda koji tek u određenoj meri unapređuju originalni koncept: manje dimenzije i u pet novih boja iPod mini, muzički plejer i digitalni foto album iPod photo, minijaturni stiker bez displeja iPod shuffle, kobrending sa poznatim rock bendom u vidu specijalnog izdanja iPod U2, te osnovni iPod koji je trenutno u četvroj generaciji. Paralelno, Google je originalni koncept pretraživanja nadogradio novim korisnim alternativnim servisima u posebnim sektorima pretrage uključujući novosti, slike, auto karte, šoping sajtove, diskusione grupe i elektronsku pošte. Podrazumeva se da sve i dalje ostaje u krugu ideje – manje je više.  

Kratki recept za srpsko elektronsko poslovanje? (ANTRFILE)

Na brdovitom Balkanu, kao i uopšte u Istočnoj Evropi, potrošači razmišljaju drugačije. Mentalitet našeg ”šta je džaba, i Bogu je milo” potrošača, u situaciji kada već izdvaja novac za kupovinu, podrazumeva da za svoje pare dobije najviše – što više mogućnosti to bolje; čak i kada većinu opcija nikada neće upotrebiti i predstavljaju mu smetnju pri fokusiranju na one koje zaista koristi. Jer, ko zna, kažu ljudi, jednog dana može da zatreba.  

Mislim da odavde jednim delom vodi neuspeh domaćih online servisa, koji gotovo uvek, svesno ili nesvesno vođeni gornjim profilom ovdašnjeg potrošača, praktikuju strategiju portala, odnosno pokušavaju da uspeh ostvare “nabacivanjem“ što više mogućnosti. S druge strane, nije ni retkost da se o potrošačima ovde uopšte ne razmišlja, pa se onda bez razmišljanja kopira inostrani model baziran na portalskoj strategiji. U većinu projekata takvog tipa ulazi se veoma ambiciozno, najavljuje se kule i gradovi, a krajnji rezultat je gotovo uvek porazan. Čak smo često svedoci agresivnog medijskog oglašavanja biznis sajtova gde jedini sadržaj sačinjavaju prazna obećanja o ključnim opcijama koje samo što nisu lansirane (neko reče politika?). Recept je jednostavan, da li ste dovoljno inspirisani?