POSLIJE BRATSTVA I JEDINSTVA

U zanimljivom gradu

neki se mrze,

neki se vole,

neki se ne vole,

neki se ne mrze,

i svima njima je danas

granulo sunce. 

U zaraslom parku

nasmijana se mudžahedinka

klacka s djetetom,

malim mudžahedinom.

Dvojica ustaša

u obližnjoj kladionici

proučavaju današnje parove

druge

slovačke

košarkaške

ženske

lige.

Nedaleko od njih

postariji četnik

klofa crveni tepih. 

Ja se vraćam od jednog drugog četnika,

koji me šiša od djetinjstva,

zadovoljan frizurom koju mi je napravio,

a posebno mojim

poznatim, špicastim,

ustaškim zulufima. 

Prije nego što svojoj dragoj tetki,

sredovječnoj ustašici,

odnesem novine,

moram svratiti do jednog balije,

da mu vratim

cd-ove

i da se dogovorimo

za popodnevni basket. 

On će povesti i jednog trećeg

za ekipu,

jednog što ni sam ne zna

tko je ni što je,

ali najbolje bi bilo

da se opredijeli

kao četnik,

pa da imamo

kompletnu ekipu,

jer to stranci jako vole. 

Neka se opredijeli

kako hoće,

važno je samo

da dugo ne zadržava loptu,

jer naši su protivnici

jako brzi

i uigrani.