|
| LJUDSKA PRAVA | 01.12.2008 / 19:21 |
Vanja Ljujić 06.11.2005.
Nasilje rađa nasilje
:: komentari (0) :: štampanje ::
U svojoj knjizi Politička teorija i problem nasilja (Political Theory and the Problem of Violence), Anthony Giddens je postavio jednostavno ali krucijalno pitanje: pod kojim uslovima su članovi različitih etničkih grupa ili kulturnih zajednica u stanju da žive jedni pored drugih i u kakvim okolnostima odnosi između njih prelaze u nasilje? Jedna od takvih okolnosti sigurno je politika mržnje koju mediji vode, potpiruju i šire, osobito u atmosferi konflikata i kriza. Zbog svoje istaknute uloge u građanskom društvu, mediji moraju poštovati izvesna ograničenja. Ta ograničenja su potrebna da bi se sprečilo širenje rasne, verske i nacionalne mržnje. | Ratnohušačka politika govori jezikom mržnje i ima tendenciju da proširi sukob na strane koje nisu direktno umešane u konflikt. |
Drugim rečima, govor mržnje nije manifestacija prava na slobodno informisanje vec njegova gruba negacija, zloupotreba.
Tragičan bilans terorističkih napada na New York i Washington pokrenuo je žestoke političke strasti planetarnih razmera. U trenutku kada je vodeća svetska vojna sila nedvosmisleno objavila rat najvećem svetskom zlu - terorizmu, naše pitanje izlazi iz okvira hipotetičkih akademskih rasprava o slobodi informisanja. Neprijatelj je simbolično predstavljen javnosti u liku jednog čoveka, ali je on apstraktan, nedefinisan i gotovo nevidljiv. Medijska ratna kampanja uvodi u sukob jednu opasnu ideološku interpretaciju - civilizovan demokratski svet protiv primitivnog i destruktivnog muslimanskog fundamentalizma. Ideologizacija odgovornosti u ovom slučaju opasno vodi u odmazdu, u masovno ubijanje drugih civila, koji slučajno dele isto poreklo ili veru sa teroristima. Ratnohušačka politika govori jezikom mržnje i ima tendenciju da proširi sukob na strane koje nisu direktno umešane u konflikt. To se najbolje vidi u propagandnom klišeu, po kome su svi oni koji nisu sa nama - stvarni ili potencijalni neprijatelji.
Konsekventno, zadnjih nedelja se o muslimanima čak u najelitnijim zapadnim medijima izveštava retorikom stereotipa. Pri tom se koristi veoma precizan diskriminatorski i selektivan vokabular kojim se legitimiše negativan imidž o muslimanima kao o teroristima ili simpatizerima terorizma. Muslimani koji žive u Zapadnoj Evropi su izloženi ne samo verbalnim napadima već i fizičkom nasilju. Pretnje, zastrašivanje, sporadični fizički napadi, paljenje škola koje pohađaju deca muslimanske veroispovesti i slični incidenti su samo prvi, ali opasan pokazatelj rastuće verske netolerancije u Evropi. Za početak, postalo je politički nekorektno podsetiti javno mnjenje da Palestinci, Iračani i Avganistanci žive užas ratova i gladi već decenijama i da većina tih ljudi nisu verski fanatici i zločinci već tragične žrtve sopstvenih represivnih, autokratskih režima.
Jedina prihvatljiva alternativa ovoj po svemu nepravičnoj osveti nad nedužnim ljudima, koji ni na koji način nisu povezani sa skorašnjim terorom u Americi, jeste striktna distinkcija između osoba koje su odgovorne za teror i onih koje to nisu. Opasne generalizacije se moraju izbegavati, ako ni zbog čega drugog, ono zbog civilizacijskog imperativa da se zapadna demokratija ne sme zasnivati na "oko za oko" pravdi. Da citiramo još jednom gospodina Giddensa: "Jednom kada otpočne konflikt i mržnja krene da se hrani mržnjom, oni koji su bili dobri susedi mogu završiti kao najogorčeniji neprijatelji".
:: komentari (0) :: štampanje ::
[ idi na vrh ]
| |
|
|
Copyright © 2006 Centar za informativnu dekontaminaciju Banja Luka. Sva prava zadržana.
|
|
|
