Животињске врсте истребљене у 2018. години

Као директна последица човекове активности – сече шума, експлоатације рудних налазишта, загађења водних ресурса и манипулисања речним токовима, климатских промена и криволова, и током претходне године истребљено је неколико животињских врста

BUKA portal / 02. фебруар 2019

Foto: Mingjun Liu, Unsplash

Сасвим је природно да на сцену плаве планете долазе, и са ње нестају небројене врсте. Томе нас је, на крају крајева, још веома давно и без и мало устезања научио Опстанак, који смо често гледали сломљених срца, али свесни да у борби за живот не може свака животиња бити победник. Међутим, када је стопа изумирања животињских врста око 1.000 пута већа од природне, јасно је да реч природно више нема много заједничког са ситуацијом.

Једна студија објављена у научном журналу Сциенце Адванцес нашла је да смо већ ушли у шесту историјску еру масовног изумирања. У последњих 540 милиона година, десило се укупно пет овако драматичних догађаја, који су са лица Земље збрисали преко половине живог света. Међутим, оно што последњи међу њима одваја од осталих, је то да је за катализатор имао не природу – већ човека.

Година која је иза нас се, нажалост, ни по чему битном не разликује од претходних. Као директна последица сече шума, експлоатације рудних налазишта, загађења водних ресурса и манипулисања речним токовима, климатских промена и криволова, и током 2018. са лица Земље заувек је нестало неколико животињских врста. Оне које су једва успеле да преживе годину, нашле су се на црвеној листи Интернационалне уније за очување природе (ИУЦН) – последњем месту на ком животиња жели да се затекне.

У наставку, погледајте које смо врсте изгубили у 2018. години, а које су се нашле на црвеној листи ИУЦН, у категорији „пред истребљењем“.

ИСТРЕБЉЕНЕ ВРСТЕ

Фото: Wикимедиа Цоммонс

Плави папагај

Прослављена у популарном анимираном филму Рио, једна од најлепших врста птица, плава ара или спикс макау (Цyанопситта спиxии), више не постоји у дивљини. Лепота, карактер и љубав ка социјализацији са људима учинила је ову птицу идеалним кућним љубимцем, а тиме и савршеним пленом у свету криволова егзотичним животињама. Још један разлог за изумирање ове фантастичне врсте је интензивна сеча шума, и смањење њеног природног станишта, које се налази у джунглама Бразила.

Око сто јединки плавог папагаја и даље живи у заробљеништву, али студија објављена прошле године налази да је ова врста истребљена у дивљини. Последњи пут виђен 2016. у природном станишту, један примерак спикса је на тренутак вратио наду да би врста могла да преживи. Међутим, како није било каснијих виђања, верује се да је у питању била птица која је побегла из заробљеништва. Готово као у филму Рио.

 

Фото: Wикимедиа Цоммонс

По’оули

Ова мала птица певачица родом са острва Мауи на Хавајима, откривена је тек пре 45 година. Како је њихов број претходних година рапидно опадао, учињени су напори да се неки примерци заробе и да се покуша размножавање у заробљеништву.

Сви покушаји су пропали, те је 2014. године остао познат само један пар ових птица, након чега више ни једна никад није опажена. Горепоменута студија је поули птицу ставила на листу препоручених изумрлих врста.

Пхото бy Геран де Клерк он Унспласх

Источна пума

До почетка двадесетог века, ове дивље мачке су неометано лутале пространствима сваке америчке државе источно од реке Мисисипи, када је њихов број почео драстично да опада. Стављене су на листу угрожених врста 1973. године.

У 2018. су званично проглашене изумрлом врстом. Као последица екстензивног лова и заробљавања, источна пума није опажена у дивљини последњих 80 година. Верује се да је последњег познатог примерка убио ловац у Мејну 1938.

 

Пхилyдор новаеси и Цицхлоцолаптес мазарбарнетти

Још један пар птица певачица је нестао из природе током претходне године. У питању је скупљачица лишћа са Алагоаса, једне од бразилских држава, позната и под називом Пхилyдор новаеси, као и врста слична њој, Цицхлоцолаптес мазарбарнетти.

Прва врста је откривена 1975, али је било потребно да прође 37 година док и друга није била препозната као засебна врста, и моментално стављена у угрожену категорију. Обе птице су живеле у делићима сачуваних кишних шума североисточног Бразила, једном од региона који су претрпели највиши степен дефорестације.

ВРСТЕ НА РУБУ ИЗУМИРАЊА

Фото: Wикимедиа Цоммонс

Вакита

Вакита је најређи водени сисар, и заправо је врста морског прасета. Светска фондација за заштиту дивљих животиња (WWФ) ставила ју је прошле године на листу критично угрожених врста, што значи да би могле да нестану сваког тренутка.

Тренутно је у дивљини остало око 30 јединки. Масовно су истребљење углавном захваљујући криволову у Мексичком заливу. Имају тамне кругове око очију, могу бити тешке до 60 килограма, а званично име за ове животиње је Пхоцоена синус.

Фото: Луцас Алеxандер, Унспласх

Северни бели носорог

У марту протекле године, последњи познати мужјак врсте северног белог носорога умро је у заробљеништву. Судан је био стар 45 година, и након његове смрти остале су само две женке, а самим тим, нестале су шансе да се ова врста икада опорави.

У резервату Ол Пејета у Кенији, где живе последњи бели носорози, учињени су велики напори да се ова врста спаси од криволоваца и рапидног изумирања, међутим безуспешно. Смрћу преостале две женке, ове моћне животиње ће заувек нестати са наше планете.

космодром.рс


Бука препорука

Наука и технологија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.