Власт попустила: Одустаје се од градње хидроелектрана на подручју НП Сутјеска

“Након предугог игнорисања ставова јавности, цивилног сектора, научника и локалног становништва, ово је итекако охрабрујући корак”, рекла је за БУКУ Наташа Црнковић, предсједница Центра за животну средину.

Maja Isović / 06. фебруар 2014

На дневном реду Народне скупштине РС јуче је било најављено разматрање документа, којим се предвиђа градња малих хидроелектрана на подручју НП Сутјеска.

Клуб посланика СНСД-а затражио је од Владе РС повлачење тог приједлога из скупштинске процедуре, због могућих негативних посљедица на биљни и животињски свијет.

Вељко Марић, посланик СНСД-а у НСРС рекао је да је Национални парк Сутјеска драгуљ природе Републике Српске, који се мора максимално заштитити.

„Национални парк Сутјеска је један уникат који остаје и не би се требао планом, нити било којим активностима нарушити. Тамо није потребна никаква изградња, доградња, већ треба сачувати и максимално заштитити флору и фауну у том природном станишту“, истакао је Марић.

Подсјетимо да су еколози годинама упозоравали да би градња електрана на Сутјесци и Хрчавки био злочин према природи, јер би се угрозиле ријетке врсте због којих је тај простор заштићено подручје.

Центар за зивотну средину је поднио и тужбе против Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС, а покренули су и кампању под називом „Битка за Сутјеску“, која је сад дала резултате.

Према ранијим најавама било је планирано укупно пет хидроелектрана на ријекама Сутјеска и Хрчавка, које су бисери, не само у оквиру Националног парка, него на међународном нивоу.
 
Наташа Црнковић, предсједница Центра за животну средину и координаторица кампање рекла је да је повлачење тачке која се односила на приједлог Просторног плана Националног парка Сутјеска са дневног реда сједнице Скупштинеконачно први разуман корак од стране власти у читавом овом поступку.

“Након предугог игнорисања ставова јавности, цивилног сектора, научника и локалног становништва, ово је итекако охрабрујући корак. Неколико пута смо апеловали на народне посланике да не гласају за штетан приједлог Просторног плана, наглашавајући одговорност и посљедице таквих поступака. Очекујемо да сљедећи приједлог Просторног плана неће подржавати изградњу малих хидроелектрана у Националном парку Сутјеска, те да ћемо коначно ставити тачку на ове сулуде планове”, рекла је за БУКУ Црнковићева.

Она је истакла да ће Центар наставити са укључивањем већег броја стручњака, организација и институција у кампању, како бисмо имали што квалитетнији, стручнији и свеобухватнији став по питању планираних хидроелектрана.

“Локално становништво општине Фоча и околине је спремно да се активније укључи у ову борбу, те ћемо им свакако пружити пуну подршку”, истакла је она.

НАЈВЕЋИ НАЦИОНАЛНИ ПАРК У БИХ

Национални парк „Сутјеска“ је најстарији и највећи национални парк у БиХ који се од свог оснивања, 1962. године бави туризмом. „Сутјеска“ је по својим природним вриједностима и љепотама бисер РС и БиХ. Овај Национални парк обухвата пространо планинско подручје на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, оивичено ријекама Пивом, Дрином, изворишним током Неретве, те планинским масивима Биоча, Вучева, Маглића, Волујака, Лебршника и Зеленгоре.

Површина парка износи 17.250 ха, од чега је преко 66 одсто покривено шумама, а остатак чине ливаде, пашњаци и голети изнад горње границе шума. Поред тога, Национални парк “Сутјеска” управља ловиштем “Зеленгора, које захвата површину од око 53.240ха.

Овај парк је дом је једној од двије преостале прашуме у Европи, званој Перућица. Стабла букве, висока и преко 60 метара, као и ендемски црни борови расту на литицама које штите ову древну и заиста посебну шуму. Водопад Скакавац се може видјети са видиковца, а о овај 75-метарски водопад је сакривен масивном зеленом шумом која прекрива долину.

Ријека Сутјеска уклесала је прелијепу долину у средишту парка и одваја планину Зеленгору од планина Маглић и Волујак. Највиши врх Босне и Херцеговине, Маглић 2,386 м, налази се у парку, на граници са Црном Гором.

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.