Марко Видојковић: КОСОВО ВАН ИНТЕРПОЛА И ЗАТАМЊЕНА СТАКЛА СЕВЕРНЕ МИТРОВИЦЕ

После Вучићевог бламирања у Паризу, па Брнабићкиног бламирања у интервјуу за Дојче веле, па јасне назнаке да ћемо га издувати за отварање нових поглавља у преговорима о приступању ЕУ, стигли смо и до гласања да Косово уђе у Интерпол.

Marko Vidojković / 21. новембар 2018

Испоставило се да је фрка која се око овога дигла била лажна, јер је било практично немогуће да Косово уђе у Интерпол, пошто је за то била потребна двотрећинска већина приликом гласања, а Косово, на својој страни, у светском дипломатском рату против Србије, има једва натполовичну већину. Уз то, статут Интерпола каже да тамо могу да уђу само чланице УН или земље посматрачи, но да је било двотрећинске већине, било би и „Ко јебе статут“, што је у случају Косова често међународноправно гесло.

 

Било је занимљиво пратити како се одвијају дипломатске битке у Дубаију, где је српску полицију представљала голема делегација предвођена доктором за рокенрол Небојшом Стефановићем. Прво су нас браћа Руси „издали“ јер су гласали за то да се гласање о уласку Косова у Интерпол уопште стави на дневни ред. Домаћа јавност је, судећи по исхитреним хејтерским реакцијама, једва дочекала прилику да испизди на Русе, но на крају се испоставило да је овај потез био заправо некаква стратешка мудрост, будући да су Руси, иако су гласали за галсање, гласали и против Косова у Интерполу.

 

За Косово у Интерполу највише су се залагали, логично, Американци, али и Турци, код којих, како незванично сазнајемо од нашег дописника из напредњачких редова, српски поглавник већ извесно време уговара азил за себе и породицу, уколико ствари код куће пођу онако како ће једног дана морати да пођу. Затим, ето и превртљивог Курца, који се истовремено представља као наш, али и Косовски највећи пријатељ. У Дубаију се својски потрудио око лобирања за Косово у Интерполу, али је на крају завршио као спрдња у Дачићевом слављеничком испаду.

„Ево ко је гласао против Косова у Интерполу, а једна комшијска земља ће вас нарочито изненадити!“, говоре овог јутра наслови на порталима за полудебиле. Реч је наравно о Босни и Херцеговини, која није признала Косово, па самим тим није ни гласала за Косово у Интерполу. Мађари, који су се, после пружања азила Груевском, аутовали као део његове (а самим тим и Вучићеве) банде, остали су уздржани, а ресто се свело на земље које, свака из својих разлога, признају или не признају Косово, односно земље-буље, у виду минијатурних пацифичких и осталих острваца, чијим се признањима и повлачењима признања Косова, шамарају Дачић и Пацоли.

Кад је све прошло, победницима је остало да се радују. Идемо редом:

Александар Вучић – брат вође најјачег нарко картела на Балкану. Сив у лицу и упадљиво подбуо (вероватно због порука које је добио од Американаца, непосредно после гласања) позвао је поданике да се не издркавају над пораженима, у овој великој победи једне мале али пркосне банана-државе, над другом. Његов силом продубљени глас натерао ме је да променим канал, па не знам шта је даље кењао, али у његовом случају није битно шта прича, већ начин на који прича.

Ивица Дачић – контраверзни министар иностраних послова, који је у доба пробијања Србије на мапу водећих светских шверцера гудре био контраверзни министар полиције. Његова сумњива пријатељстрва са сумњивим бизнисменима и опчињеност светом криминала одавно су познате српским истраживачким новинарима. Ивица, међутим, у политици плива као рибица и будући да је извесно како ће надживети и овог коалиционог партнера, дозволио је себи да, опијен великом победом, збија кафанске форе на рачун Тачија и Курца, односно Курцовог презимена.

Доктор Небојша Стефановић – Одважни победник у судском процесу против портала Пешчаник и Весне Пешић, доктор за рокенрол је својим твитовима директно из Дубаија преносио сву лажну драму око лажног уласка лажне државе Косово у Интерпол, а после је уследила и његова свечана слинава изјава, нисам имао жеље да испратим каква. На овом месту, трач: прича се по добро обавештеним круговима, да ФБИ већ месецима не избија из Стефановићеве канцеларије, припремајући га за растурање највећег криминалног клана на Блакану, то јест, издају свог Творца, Александа Вучића. Да, да, и ја сам исто реаговао као и ви, али - што више размишљате о томе, све мање ће вам изгледати немогуће.

Марко Ђурић – Видевши од председника инструкцију како ваља прославити победу над покушајем Косова да уђе у Интерпол, Ђурић, који је сломио срца многим студенткињама права, додатно је продубио глас, додатно је успорио изражајни начин говорења, те додатно избуљио очи, како би био достојанствен у очекиваној мери. Услед хитрог мењања канала које је уследило када сам га угледао и зачуо, нисам стигао да чујем шта је избрбљао.

Грађани Северне Митровице – Срећа је за један град да има онолико лимузина и джипова са затамњеним стаклима, колико их има Косовска Митровица. Весела колона скупоцених возила ишла је јуче, по објави велике српске победе, од Митровице до Лепосавића и назад неколико пута, свирајући аутомобилским сиренама и машући српским заставама. Шта вам то значи: „Само су рафали из аутоматског оружја фалили“? Немојте бити безобразни.

Шта је Курцу требало да се толико залаже за Косово у Интерполу? Није ваљда због косовских исламских ектремиста и косовских нарко-дилера, који и једни и други, јебу Аустрију већ годинама? Шта је Американцима требало да толико лобирају за улазак Косова у Интерпол и поред тога што су знали да су шансе за успех минималне? Амерички амбасадор у Србији Кајл Скот понудио је дипломатски одговор:

„Изгледа да је организовани криминал једино поље на коме Срби и Албанци добро сарађују.“

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.