Још један удар на слободно и објективно новинарство у РС

Да ситуација за медије у РС буде још тежа побринуо се нови Закона о Радио-телевизији Републике Српске.

Maja Isović / 07. октобар 2013

Новинарство у РС је већ дуже вријеме на климавим ногама, цензура и аутоцензура су свеприсутне појаве, а новинарски кредибилитет добро пољуљан. Јавни и приватни медији су под јаким утицајем политичких структура, па се објективни новинарски извјештаји све теже проналазе у бх медијском небу. Да ситуација за медије у РС буде још тежа побринуо се нови Закона о Радио-телевизији Републике Српске.

Наиме, Народна скупштина Републике Српске усвојила је измјене и допуне Закона о Радио-телевизији Републике Српске, којима се утврђује да се додатно финансирање РТРС-а може остваривати и из буџета Српске, ако остварени приходи из других извора не обезбјеђују довољно средстава за финансирање њене дјелатности.

“Разлози за доношење овог закона садржани су у потреби утврђивања додатних извора финансирања редовне дјелатности РТРС-а, јер је уочен пад прихода остварен наплатом РТВ таксе, као и прихода од маркетинга”, наводи се у образложењу овог закона.

Као новина у закону уводи се да Народна скупштина Српске именује чланове Управног одбора са листе кандидата коју доставља надлежно скупштинско тијело.

У протеклих неколико година Влада РС је више пута додјељивала средства како јавном емитеру, тако и приватним медијима, па се ова одлука Народне скупштине у струци сматра  још једним ударцем на слободно новинарство.

Ова одлука Народне скупштине већ је у старту наишла и на оштре реакције код међународних институција у БиХ. Своје незадовољство овом одлуком изразили су Високи представник у БиХ, Специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини, шефови Мисија ЕУ у БиХ и Америчка амбасада у БиХ.

Америчка амбасада у БиХ изразила је забринутости поводом поводом ових законских рјешења и активности које доводе у питање независну позицију и будућност јавних РТВ сервиса у Босни и Херцеговини, саопштено је раније из ове институције.

“Професионални, независни и непристрасни медији су један од најважнијих аспеката демократског друштва и ми позивамо на поштивање тих принципа. Стога позивамо власти Републике Српске и Федерације БиХ да покажу своју приврженост осигурању дуготрајне одрживости финансијски и уређивачки независних јавних емитера у БиХ. Јавни емитери припадају грађанима БиХ, а не политичким странкама или структурама на власти”, поручују из амбасаде САД-а и додају да се овдје ради о директном удару на независност медија као и да је закон у супротности са демократским праксама очувања и стимулисања медијске слободе и професионализма.

 

Игор Радојичић, предсједник Народне скупштине РС рекао је раније да се не слаже са реакцијама међународних представника и истакао је да “када је ријеч о финансирању, приједлогом закона није предвиђено обавезно финансирање већ се то ставља као варијанта уколико дође до финансијских проблема”. Дијана Обрадовић, из министарства саобраћаја и веза РС рекла је приликом расправе о нацрту закона да се нада да ће предложена рјешења довести до рјешавања питања која су од изузетног значаја за рад РТРС-а. Из СНСД-а су се запитали зашто би било спорно финансирање РТРС-а из јавног буџета, а није спорно финансирање приватних медија из општинских каса? Срђан Мазалица из СНСД-а на скупштинској расправи је рекао да је видна појава да власници приватних телевизија чак и "рекетирају начелнике општина говорећи да ће они морати финансирати рад тих телевизија, а онда ће ти медији говорити све најбоље о њима". Из ове партије су подсјетили да РТРС има обавезу преношења неких некомерцијалних сарџаја, а то кошта. Милкица Милојевић, предсједница Удружења БХ новинари рекла је да је буџетско финансирање јавних сервиса увијек двосјекли мач. “С једне стране, то запосленима и менаџменту даје извјесну дозу сигурности, у економском и да кажем егзистенцијалном смислу. Кад год нестане новца, ту је појас за спасавање у виду ‘буџетских средстава’, наравно, под условом да су они који управљају буџетом у том тренутку вољни да добаце тај појас и под условом у републичкој каси уопште има новаца. С друге стране, оваквим финансијским аранжманом специјалне и паралелне везе између власти РС и јавног радио телевизијског сервиса постају потпуно огољене и транспарентне. По оној народној ‘чије је стадо, тога је и ливада’ и медијима управља онај ко их финансира, без обзира на то колико се ко бусао у прса слободним, истраживачким, независним и тако даље новинарством”, каже за БУКУ Милојевић. Истиче да ако се РТРС финансира из буџета, а зна се да буџетом, иако је он имовина грађана РС, управља скупштинска већина, односно владајуће странке које чине ту већину, одоносно лидери владајућих странака, није тешко сабрати два и два и закључити каква је судбина мисије јавног сервиса, који би требало да буде власништво свих грађана и у служби јавног интереса. “Опасност злоупотреба ове одлуке постоје, нарочито када се ради о новцу и о дискреционом праву да се процјени када ‘из других извора нема довољно средстава’, па буџет треба да ‘прискочи’ у помоћ. Није тешко замислити аранжаман у коме јавни сервис, занемарујући јавни интерес, промовише неку идеју, личност, законско или кадровско рјешење, а за узврат, баш у тренутку кад је таква кампања на врхунцу, стигне финансијска ињекција из буџета”, каже она. Милојевић напомиње да није толико спорно финансирање медија из буџета, колико је споран начин на који се то ради. “Прво, новац би се медијима морао давати искључиво за пројекте од јавног интереса. Рецимо, Влада РС се бори против дискриминације Рома и има пројекат који укључује разбијање стереотипа о Ромској заједници у јавности. Распише се тендер, на који могу да се јаве медији који испунајвају те и те услове и могу тражити од толико до толико новца, а од њих се очекује то и то. Све то јавно, јасно, са прецизним креитеријумима, као кад се расписује тендер за изградњу моста. Нема ту, суштински, неке разлике. И онда се медији, или зашто да не, новинари фриленсери, медијске групе и слично, јављају на тендер и ко испуни услове, односно ко предложи најбољи пројекат добије новац, а потом и Владу РС и јавност редовно извјештава о утрошку тог новца”, објашњава предсједница Удружења БХ новинари. Истиче да се код нас не ради тако, а “били смо свједоци да је Влада РС најгрубље кршила законе арчећи новац на ‘пријатељске’ медије, без икакве свхре и рачунице, па је новац додјељиван и прије него што је истекао рок за пријаву на конкурс”. “Дакле, чак и када је криза, није згорег улагати новац у промоцију правих вриједности, у развој грађанске инцијативе, борбу против мржње, затворености и стереотипа, образовање и просвјећивање народа. Знате, то су теме које не доносе велике тираже и за које се не отимају маркетиншке агенције које продају рекламе за хигијенске улошке и детерџенте и зато их, у јавном интересу, треба подржати јавним новцем, опет кажем, ако га има”, каже Милојевић.

 

Ивана Корајлић, портпаролка организације Транспаренц Интернатионал БиХ рекла је да овакав потез Народне скупштине РС представља само озваничење досадашње праксе издвајања средстава из буџета за медије у РС, посебно у изборним годинама. “Влада је и до сада издвајала средства не само за РТРС, већ и приватне медије, с јасним циљем да се обезбиједи додатна подршка власти и одржи пропагандна машина која ће подржавати власт и представљати све њене одлуке у позитивном свјетлу. Нарочито имајући у виду да су сљедеће године избори. Сувишно је и говорити о томе да се РТРС већ финансира од стране грађана, а да РТРС није показао да заиста постоји ради грађана и њиховог објективног информисања. Такође, евидентно је да је РТРС изгубио гледаност, па самим тим и приходе од оглашавања, јер умјесто да се улаже напор у унапријеђење квалитета програма, па самим тим и гледаности, РТРС је постао пропагандни медиј, којем се власт сад одужује тако што ће  их буџетским средствима извлачити из дубиозе. То је пракса са свим јавним предузећима”, каже Корајлићева за БУКУ. Истиче да политика у РС одавно има велики утицај на РТРС, почевши од избора управе, па чак и на уређивачку политику, а наравно да ово оставља могућност условљавања од стране власти, што ће довести до још веће самоцензуре у јавном сервису, а када на то додате и то да власт одлучује и ко ће бити у управном одбору, имате и с те стране директну линију утицаја на функционисање јавног сервиса. “Уколико би се средства дијелила јавним позивима, за конкретне пројекте чији резултати би били видљиви свима, то можда не би ни било толико упитно, али у случају Владе РС, до сада су средства додјељивана директно, буквално као донације којима се настојала куповати подршка пред изборе. Наравно, то је још један облик потпуно неодговорног располагања јавним средствима, гдје ви без обзира на ситуацију у буџету чије су рупе толике да се већ одавно не могу затворити, дијелите милионске износе како би себи обезбиједили подршку током предизборне кампање. Све се пушта низ воду, али се гласови морају освојити и своји интереси задовољити”, каже наша саговорница. Маја Бјелајац, новинарка Радија Слободна Европа, каже да је незадовољство јавности РС достигло степен у којем власти користе све механизме контроле да онемогуће артикулацију таквог расположења грађана, а потез скупштинске већине зато је очајнички покушај задржавања стечених позиција, темпиран у години пред изборе. “Иронично је, међутим, што приватна СНСД-ова телевизија ни са позиција свих ресурса које има, неће осигурати никоме ништа, јер њоме по правилу руководе одани, не способни. То потврђује пад прихода од РТВ таксе, пад прихода од маркетинга. А и резултати прошлогодишњих локалних избора. Зато, колико год новца политичка елита упумпа у телевизију како би осигурала свој опстанак, комерцијалне телевизије ће и даље имати већу гледаност. И то из простог разлога: јавност је почела схватати да РТРС-ова безброј пута поновљена лаж неће постати истина”, каже Бјелајац за БУКУ. Када су у питању могуће злоупотребе ове одлуке и утицаја политике на уређивачку политику јавног сервиса Бјелајац каже да се требамо запитати “није ли врхунска злоупотреба да, након дугогодишње и вишемилионске подршке Владе РС, грађани имају паланачки партијски сервис, а не професионалну телевизију? Зато бих поставила обрнуто питање: да ли је скупштинска већина размишљала и о чему другом, осим о злоупотребама, када је усвојила поменуте измјене и допуне Закона о РТРС”. Када говоримо о финансирању медија из буџета наша саговорница истиче да је то  углавном бачен новац јер, без обзира на помоћ Владе РС, опстали су углавном медији који су били у стању преживјети тржишни пакао. “Изузевши, наравно, неколико њих који констатно добијају огромне износе, а тираже и гледаност ипак не повећавају. Некима подршка власти није била довољна, па су се угасили. Али много већи проблем од медија и власти су порески обвезници РС - индиферентни према свакој економској и социјалној бескрупулозности. Према криминалу, непотизму, индифрентни према стварности. Они већ годинама ћутке гледају ту руку завучену у свој џеп”, каже Бјелајац. Она истиче да се о слободи медија се одавно више нигдје не може говорити. “Данас углавном причамо о могућностима да радите за медије чија је уређивачка политика блиска вашим схватањима, или да ‘интерпретирате’ ставове медијске куће у којој нисте слободни да изнесете сопствено мишљење. У том смислу сам увјерена да се велики број новинара и уредника са РТРС заиста осјећа слободним у свом послу, јер дијеле ставове своје матичне куће и партије на власти. И, наравно, проблем је у томе што сви ти различити медији не наступају с једнаких позиција на тржишту – што би био једини реалан испит опстанка”, објаснила је Бјелајац.

 

СЛОБОДА МЕДИЈА: КРАЈЊЕ ЈЕ ВРИЈЕМЕ ДА СЕ ТРГНЕМО Када је у питању слобода медија код нас Микица Милојевић каже да о њој можемо причати колико и о о слободном тржишту, о радничким правима и слободама, о грађанским слободама, о слободном избору породичног љекара или слободном исказивању сексаулне орјентације?! “Слобода је увијек идеал, некад смо му ближе, некад подалеко од њега, али то није паковање чипса, па да уђеш у супермаркет звани ЕУ пружиш руку, дохватиш је и конзумираш, уз сонгове из Форманове ‘Косе’. Битно је само од тог идеала не одустати никад и ни по коју цијену, али малодушност, безидејност и епидемија самоцензуре, која је захватила новинарску заједницу је крајње разочаравајућа. Крајње је вријеме да се тргнемо и суочимо се са чињеницом да се понекад заиста мора изабрати тежи пут, да не бисмо забасали у беспуће”, каже она. Ивана Корајлић каже да се у оваквим околностима не може причати о слободи медија, нарочито када је ријеч о јавним сервисима. “Сваки грађанин одавно зна чије интересе који медиј заступа, а објеткивно извјештавање можемо само још видјети у онлине медијима, који имају другачије изворе финансирања. Једноставно, медији су постали овисни о финансирању од стране државе и тада је престала илузија о било каквиј независности”, закључује она.

 

 

Везан текст

 

Медији у РС нису слободни

 

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.