Дарко Цвијетић: Други је императивна потврда нас

Слободна поезија ослобођена је било које врсте морања, или служења ичему – групи, удружењу, нацији, сполу, боји коже, религији....

Maja Isović Dobrijević / 29. новембар 2018

Foto: BUKA

Пјесник Дарко Цвијетић и његова збирка Јежене кожице у ужем су избору за европску књижевну награду Еуропејски Поета Wолноśци (Европски пјесник слободе) коју додјељује Међународни књижевни фестивал у Гдањску.

Јежене кожице објављене су прошле године за зеничко Вријеме, а сама номинација значи да ће ова Цвијетићева збирка 2019. године бити објављена на пољском језику. Дарко Цвијетић живи у Приједору, гдје ради као позоришни редитељ и драматург. Осим поезије пише и кратке приче, а Јежене кожице његова је десета објављена књига. Његове пјесме превођене су на различите језике.

Сљедеће године излазе Цвијетићеве три књиге: ЈЕЖЕНЕ КОЖИЦЕ на пољском, СНИЈЕГ ЈЕ ДОБРО ПАЗИО ДА НЕ ПАДНЕ, поезија/поетска проза (ВБЗ Загреб/Београд/Сарајево) и кратки роман СЦХИНДЛЕРОВ ЛИФТ  (Буyбоок).

Са Дарком за БУКУ разговарамо о његовој поезији, слободи, животу у БиХ И другим темама.

Дарко, твоја збирка "Јежене кожице" у ужем је избору за европску књижевну награду Еуропејски Поета Wолноśци (Европски пјесник слободе) коју додјељује Међународни књижевни фестивал у Гдањску. Колико ти значи што си се нашао у овом ужем избору?

Свакако, то је велики успјех и показатељ да се њежна ријеч ипак може забости у грубо ухо, да парафразирам Мајаковског. Потребна је оштрина њежности и одређени ступањ бескомпромисности.

Имајући у виду твоју поезију и теме којим се бавиш шта је по теби пјесник слободе?

Био би то онај који изборени ступањ слободе још стиже и опјевати. Пјесник слободе је наш сувременик, онај који би морао гледати својем времену у лице, препознајући у њему свовременост.

Колико је важно да поезија буде слободна, односно шта је то “слободна поезија”?

Ако није слободна, поезија не постоји. Слободна поезија је слободна од свега што би могло скратити њезин поглед на САДА. Слободна поезија ослобођена је било које врсте морања, или служења ичему – групи, удружењу, нацији, сполу, боји коже, религији....

Овај ужи избор значи да ће твоје пјесме бити преведене на пољски језик. Колико је важно да поезија прелази те наше граничне баријере, да буде слободна у свијету?

Језик је аморфан и подложан непрекидном кретању. Сваки одлазак у језик Другог је празник за говор Првог и увећање моћи говорења за Другог. Слобода пјевања чак претходи слободи говорења. Мени је пољски језик важан прија свега због читача поезије, којих Пољска има на претек (највише пјесничких нобеловаца долази управо из пољског језика). Онај који преводи поезију (у мојем случају потпуно невјеројатни Милосз Wалигорски) заправо вас ПРЕПЈЕВАВА, а то јест поновно зидање конструкта ваше пјесме.

Имајући у виду да су иза наш избори и бурно политичко раздобље како коментаришеш тренутно стање у БиХ?

Лудило избора је иза нас, али се плашим да стање у БиХ и није више никакво стање, већ перманентно ишчекивање неког стања. Врло се тешко наша заједница може назвати “друштво”, јер то подразумијева читав сет цивилизацијских норми које су овдје још увијек неприхватљиве.

Људи из цијеле земље одлазе у потрази за бољим животом, за сигурном платом. Можемо ли задржати људе у БиХ, је ли то уопште могуће?

Из уређеног друштва се одлази. Друштво се само инстиктивно бори да задржи сваког своје грађанина, али не и ово друштво. Ово и нису одласци – ове је ЕГЗОДУС. Трудим се бити посве прецизан. ЕГЗОДУС значи – излазак. Одавде се дакле не одлази, одавде се излази. Мислим  да овакав ИЗЛАЗАК значи опроштај од могућности да за нашег бивања на земљи – видимо икакво друштво овдје, поновно. Дефинитиван пораз и за нас који ћемо плаћати биолошку “останину” и остати замрзнути у чекању. А какви момци су гинули за врхове брда, за коте, за комаде шуме....Потпуно узалудно! Пјесничка правда за ничија брда...

Глума, поезија, драматургија, колико умјетност којом се бавиш тебе чини слободним, колико је важно умјетнику да буде слободан?

Умјетност ме открива мени – чини ме слободним, ослобађа ме. Као једини дио свемира који могу промијенити, важно је да териториј себе држим здравим, слободним и неокупираним. Треба себе оплеменити, прављењем простора у себи за Другога!

Колико је у тој слободи важна одговорност према другом, чини ми се да то често заборављамо?

Не можете наћи простор за Другога у себи, ако га прво не оснујете, чувате и залијевате. Одговорност за другог јест потврда нашег људољубља.

Како прихватити Другог у свој његовој различитости, како поштовати његову слободу

Само Други и може потврдити Вашу и Ви његову слободу. Његова слобода је оквирни простор за његово разумијевање и прихваћање нас. Други је императивна потврда нас

Једна пјесма из збирке по твом избору…

КРВ У СТОЛИЦИ

Остарјели педесетгодишњи снајперист
Обично би у позадинској бази чекао да га позову с прве линије
Што је значило да је с друге стране њихов снајпер и да треба почети
 
Дугонишански мали рат њих двојице
Над главама над рововима у крошњама
 
Двадесетри су године прошле сад иде на ректоскопију
Звали га с онкологије – та линија знате тај угрушак којег видим ситног
Треба га елиминирати рекао је
Ректоскопист бившему снајперисти
 
Послије пуши цигарету у парку болнице
Зна да га већ урачунат заноси
Благи вјетар здесна
Између њега и смрти

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.