Тога дана је била љепша од себе

Она...

5 do 12 / 14. децембар 2018

Ја, који сам безброј пута у исто толико пијаних ноћи водио бескрајне дискусије и који сам безброј пута говорио и када су сви ћутали, причао празне приче док нико није слушао. Ја сам ћутао тога поподнева и празан посматрао силуету уплакане жене која је тражили само једно: Реци ми било шта.

А волио сам је, можда дјечачки, наивно. Можда више као неко ко јој је украо први пољубац него као неко ко је желио да јој украде дивне године које су пред њом.

Ћутао сам, ја, који сам јој скратио хиљаду пољубаца како бих јој нешто рекао на оном нашем лијепом мосту изнад оковане ријеке.

У њеним мислима љубав је још имала онај филмски жар, ону мелодраму коју је проналазила у руским романима и сновима које само дјевојчице са бескрајно дубоким очима могу да сањају.

У мојим очима су се, попут планинских вјетрова који су тих дана дували са околних планина, ковитлали страх, чежња, неизвјесност и очај.

У моме погледу тога дана није могла да пронађе оно за чим је чезнула у својим младалачким данима.

Да, волио сам је, бескрајно, много више од оних стихова које сам јој посветио једне давне ноћи, више од сваког загрљаја, пољупца и поруке за лаку ноћ.

Али, она није била адреса мојих страхова и тајни. Она је била бескрајно њежно биће које је тек закорачило стазом живота.

Она је била идеал који ћу годинама беспомоћно тражити.

Идеал који ћу тражити бесконачно, као излаз из лавиринта у који сам својевољно ушао оставивши је без одговора, једини пут у животу када сам требао причати.

Она није тражила велике ријечи ни обећања, тражила је ситницу, да се попут зидног бршљана ухвати за њу и обоји живот неким другим бојама.

Она није тражила чуда, али се чудила када сам, дуго након одласка са нашег моста гледао у њеном правцу знајући да сам јој приредио прво разочарење у животу и да тај мост, за мене и њу, више никада неће бити исти.

Она је отишла да тражи неке смисленије, топлије погледе. Отишла је без љутње, а ја и даље чекам да се, заједно са планинским вјетровима који доносе први снијег појави и она, као некада, са пахуљицама у коси и истим питањем.

Сада бих знао да јој одговорим.

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.