Отворено писмо Емиру Кустурици

DONA K / 16. октобар 2018

 

Након већ објављених отворених писама Милораду Додику, као и његовом кецу из рукава који у предизборној ноћи због мањка присталица на свом скупу у Бањалуци – Светлани Разнатовић, није „испуцао“, дошло је вријеме да се кроз своје перо и с тобом разрачунам, прослављени режисеру.

Ја сам бањалучки студент, нисам се још увијек окитила титулама нити звањима, али умијеш ти и то добро и са нижим сојем (ови што их подржаваш, што су лафо зналци интелектуалци), па си дадох за право да те не персирам, већ да се упитамо, онако по нашки.

Годинама пратим политику. Годинама гледам како ми чланови породице, пријатељи одлазе далеко одавде. Годинама гледам биједу и сиротињу. Годинама гледам тебе, како у суперлативима дајеш оду овој безкурпулозној власти, чим откуца изборних 5 до 12.

Причали су за Црну Гору како је мала, како броји једва 600.000 становника. А знаш ли Емире, да у овој одвећ приватној Милорадовој прћији - Републици Српској више нема нити 900.000 житеља? Сем у вријеме гласања, тад и мртви проговоре. Дођи Емире у „некадашњу селендру Бањалуку“, да видиш Емире младост на праговима амбасада, како „чуче чаме чекајући“ папир за неповрат.

Лако је Емире из уљуљканости свога живота и топлине дома паламудити народу како је у суштини свима добро, како су наши властодршци плодоносци. Спомињеш срамни ауто пут за који су измузли новца да се поред тога могао асвалтирати и сваки педаљ сеоских авлија, спомињеш болницу чију реконструкцију чекамо од краја рата. Све то спомињеш онако шеретски, као да је Милорад то донирао из сопственог џепа? Мада, кад боље размислим и јесте. Буџет РС одвећ је јавно добро које по потреби черупају не само он, већ и свака шуша овог срамног режима, те њихове уже и шире породице.

Пратећи годинама уназад и културна збивања, јасно ми је одакле ти и потреба да се додворавас „великом њему“. Коме год је Милорад мало финансијски „посолио“ за тобож којекакве пројекте, тај је морао дебело да узврати. Знаш како кажу, даш један грош да уђеш у коло, а два да изађеш. Мада некако мислим да се теби та игра у међувремену и осладила. Ви високи слојеви друштва од вајкада сте навикли да се потпомажете, да не дате један на другога. А и требаће Влада РС још који пут да ти финансира неку нову умјетничку визију.

Знаш, имам и један приједлог за тебе. Прије пола године, у „селендри Бањалуци“ од које је „Милорад направио град“, убијен је младић од само 21. годину – Давид Драгичевић. Погледаш ли хронолошки контраверзности МУП-а Републике Српске у том случају, све под палицом Додиковог устоличеника - министра Драгана Лукача, имаћеш као режисер материјала да саставиш један прави хорор.

А замолићу те да се коментарисања политике манеш, јер ти не знаш како је живјети са пензијом од 180 КМ и просјечном платом у РС. Ти не знаш шта значи бити гладан и обесправљен. Стога, уживај у топлини свога дома и ради оно што најбоље знаш. И мани се ћорава посла.

 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.