Чаша воде или чаша отрова?

LanaRanka / 14. јануар 2018

Пољопривреда и вода су нераскидиво повезане. Без воде пољопривреда не би ни постојала. Вода је неопходна биљкама у свим фазама развоја, сточарство се не може ни замислити без воде, а прехрамбена индустрија је неодвојива од воде. И поред тога што пољопривреда троши и до 90% употребљиве воде мало тога је учињено да та вода сачува свој кваллитет.

Веома је важно учинити све да би се вода као природни ресуср сачувала и предала будућим генерацијама. Без воде неће бити ни људи.

Управо су људи користећи најразличитије хемијске материје у пољопривредној производњи, несавјесним активностима и олаком схватању утицаја пољопривреде на воду довели до њеног онечишћења. Пестициди, ђубрива, уља, адитиви, конзерванси кроз земљиште доспјевају до подземних вода, а на тај начин и до површинских. Створили смо зачарани круг у коме циркулишу и накупљају се материје које нас и нашу планету уништавају.

За обраду земљишта се користе све јаче и теже машине, а за њихов рад потребно је гориво, уља и друге материје које током рада доспјевају у земљиште.

У заштити биља користе се све отровније материје, јер су штеточине и проузроковачи обољења развили отпорност. Коктеле пестицида пијемо у свакој чаши воде, сока или једемо за сваки оброк.

Примјена минералних ђубрива доводи до девастације земљишта. Садржај хумуса и микрофлоре у земљишту се све брже и брже смањују. Што је већа девастација земљишта потребна је већа количина ђубрива и заштитних средстава да би смо узгајали биљке на таквим површинама.

Највеће загађење из пољопривреде потиче са савремених сточних фарми и из кланичне индустрије. Одлагање животињског ђубрива постало је највећи проблем савремене сточарске производње. Велика потрошња питке воде за животиње на фармама, производња метана и других гасова, испирање азотних материја из животињског ђубра у земљиште доводе да смањења питке воде за људску употребу.

Савремена пољопривреда је довела до загађености воде. Данас нема извора, потока, ријеке или мора који у себи не садрже остатке пестицида, тешких метала, нитрата, нитрита, фосфата који воде поријекло из пољопривредне производње.

Еутрофикација је ријеч која се све чешће чује, али којој и даље дајемо мало пажње. То је ријеч која дефинише повећано уношење храњивих материја у водени екосистем што на крају доводи до развоја алги у таквој води и погубно дјелује на живи свијет. Испирањем минералних материја са пољопривредних површина које се интензивно ђубре нарушавају се природни процеси водених екосистема.  Од краја осамдесетих година прошлог вијека сусрећемо се са појмовима „цвјетање мора“, „цвјетање језера“, „цвјетање алги“, али нисмо промијенили свијест о каквој се последици ради и шта је проузрокује.

У Европи затворени морски екосистеми попут Средоземног, Балтичког и Јадранског мора су постали најзагађенији, јер у њих доспјевају ријеке које доносе различите отпаде – све што вода испире на свом путу до мора.

Лјуди за свој опстанак требају воду и храну, а нису свјесни колико су својом интензивном пољопривредом утицали на њену доступност. Воде има, али воде која више није за употребу у било ком облику.

Колико је вода ограничавајући фактор у нашим животима?

Према истраживањима која су вршена у Великој Британији само једној особи је потребно 150л воде да би задовољила основне потребе ( за пиће и кућну употребу), али рачунајући колико се воде потроши да би један дан људско биће било обезбјеђено са храном, одјећом и другим потребама дошло се до цифре да је за један дан потребно фамозних 4645л воде.

Девастациом земљишта, климатским поремећајима, интензивирањем производње све је већа потреба за водом, а ми је све више загађујемо. Количина квалитетне воде се смањује.

Нисмо свјесни да је за једну шњиту хљеба потребно 40л воде од њиве до нашег тањира, а да је за производњу 1кг говеђег меса потребано 16 000л воде.

Пољопривреда је огроман потрошач и огроман загађивач воде. Производња пестицида расте из године у годину. Потребно је обезбједити храну за животиње на фармама, храну за људе, а са тиме расте употреба пестицида и ђубрива. Концентрација отровних материја која доспјева у земљиште, воду је све већа, а још се више повећава кроз ланац исхране. Човјек се налази на крају тог ланца и постао је контејнер за многобројне отрове.

Лјудски организам се састоји од 70% воде, а ми смо успјели да загадимо већи проценат воде на овој планети него што је има у нашем организму.

Остаци пестицида се тешко и споро разлажу. Хебициди за сузбијање корова у кукурузу на бази атразина су забрањени, али се још увијек употребљавају у појединим дијеловима свијета. То је материја која се тешко разлаже, а која је изразити изазивач тумора код топлокрвних организама. Колики је атразин проблем говори податак да је највећа концентрација атразина од 1мг/л воде пронађена у кишници. Ништа бољи случај није ни са другим пестицидима. 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.