Praznik za tebe, mene, nju i njega.
Do kada? Slavljenje praznika liče jedan na drugi. Praznikuje se u slavu jednog, praznikuje se na isti način. Pa u čemu je razlika?
Jede, pije, kafana, pucanje.
Jede, pije, kafana, pucanje.
Jede, pije, kafana, pucanje.
Bošnjak
Srbin
Hrvat
Ja slavim svaki dan. Svaki dan je od Boga dat. Jedino odmorim kad ovi drugi slave. Ja se tada zatvorim u kuću i čitam vjerske knjige. Tražim u njima gdje to piše da se jede, pije, puca i ide u kafanu. Nisam našao ni u jednoj da se tako obilježava praznik.
Drago je meni kad se ljudi vesele. Bar tih nekoliko dana u godini. Ne može svako da bude Ja. Da mu je svaki dan praznik.
Volio sam ja one praznike koje smo zajedno slavili. Sada osim tih imamo i ove koje jedni slave a drugi im čestitaju, pa onda oni drugi slave a prvi im čestitaju.
Da nije onog prokletog rata i da mi uši nisu ovako velike, pa svašta čuju, pomislio bih da je praznična idila prava, a čestitke iskrene i od srca. Ovako mi to nekako sve licemjerno.
Ako ništa svi su nekako mirniji, nasmijaniji. Manje su skloni ekscesima i svađe u saobraćaju su rjeđe.
Poručio bih ja slavljenicama da se slavi svaki dan. Bar po neki razlog da se nađe za slavlje, a ovim Narodima da nađu razloge za zajedničko slavlje i to što češće to bolje.
