Evidentno u nedjelju nema vode. Ko da gledam u subotu "slučajno" nema struje. Ni vode.
Kontam, aj ti u kadu dok ima išta!
Ja u kadu kad zemljotres, bjež' iz kade da mi ne padne bojler na glavu. Zemljotres stao, aj nazad.
Jednom nogom u kadi, a sa drugom u zraku kad ono bubamara.
Na kadi. Šeta.
Izađi iz kade, nije najpametnije po mokroj kadi ganjati bubamaru.
Uhvati i evakuiši bubamaru. Bezbjedno.
Aj nazad u kadu. Ispiranje.
Razmišljam, ko evakuiše bubamare u prirodi kada pada kiša?
Virnem bubamaru, šeta po peškiru, nema veze...
Sapiraj se borbenom brzinom, zali me hladna voda na pola umlačenog bojlera. Zečiji skok i hvataj se za peškir, kad bubamara.
Psujem svemir, grabim drugi peškirić, letim kao supermen dok vijori peškirić za mnom u spavaću i proklinjem kvadraturu kupatila u koje ne staje 3 peškira.
Blago proklizavanje pri naglom skretanju u desno na putanji između kupatila i sobe, a onda trenutak momentalnog kočenja svakog mišića na tijelu od otvorenog prozora.
Žena luftira!
Nadnaravnim sposobnostima stvaram se u kupatilu, u trku doživim direktni sudar sa radijatorom. Radijatorom i mokrom zaleđenom nogom.
Bubamara na peškiru me tačno gleda u oči!
Zatvorim oči od bola i jebene bubamare koja zuri.
Vidim se kako odjednom imam krampu u ruci i razgrađujem kvadraturu vagon kupatila. Nagli rez.
Stojim na rubu bazena i skačem dok mi voda pravi prekrasan zagušujući šum u ušima. Rez.
Stojim u redu vodovoda sa računom u ruci i hroničnom dijagnozom nedostatka vode. Rez.
Otvorim oči, bubamara u decembru odlučila da prezimi u mom “vagon” kupatilu, za nju je to cijeli svemir.
09.Decembar 2016. (NASTAVILO SE…)
